Da li smo promašeni, kao vrsta, na planeti Zemlji?

0
98
Da li smo promašeni

Od kad je sveta i veka samo su ljudi, kao vrsta živog sveta na Zemlji, menjali izgled same planete do neprepoznatljivosti. I to isključivo na njenu, pa posredno i na svoju štetu.

ljudska vrsta promasena
ljudska vrsta promasena

“Nova studija upozorava da zagađenje vazduha uzrokovano saobraćajem u Londonu ima štetan uticaj na zdravlje bebe, dok je još u materici.”

Prema studiji sporvedenoj na jednom londonskom univerzitetu izlaganje zagađenom vazduhu tokom trudnoće je povezano sa povećanim rizikom od prevremenog porođaja. Začuđujuće, buka i prevremeni porođaj nisu u vezi. Autori studije ukazuju da se rezultati mogu primeniti i na sve veće gradove u Britaniji, ali i Evropi.

Tim je koristio nacionalne registre da ispita preko 540.000 aktivnih trudnica, koje su zaposlene i rade puno radno vreme, u Londonu, između 2006. i 2012. godine.

Kada pročitam ovakvu vest, zapitam se da li smo, kao vrsta na Zemlji, zaista promašaj?

Jer, kad pogledate i iza i oko sebe, samo su ljudi uništavali planetu ne bi li sebi stvorili malo više komfora. Očigledno, kao vrsta, pamtimo duboko ukorenjenu traumu dalekog pretka o neudobnosti pećine.

Evolutivnim uspehom smatramo vrh lanca ishrane. A u pećini je sve počelo sa stvaranjem porodice. Ženski primerak ljudske vrste je sve duže nosio trudnoću zbog rasta i razvoja mozga, te se i lobanja generacijski uvećavala. Pa se dostigla vatra. Pa točak.

Prvi hominidi, rod kom i mi pripadamo, kao vrsta, su se pojavili pre oko 5 miliona godina. Prvo oružje smo, od kamena i kosti, počeli da pravimo pre oko 2,5 miliona godina. Da bismo, od pojave Homo sapiensa, pre oko 200.000 godina pa do danas napravili sve što jesmo.

Dakle, na ovoj planeti, ljudi, kao vrsta, egzistiraju već 5 miliona godina, a za poslednjih koliko smo uništili gotovo sve?

Pleme. I porodicu. I dom. Sve čemu se stremilo i što je trajalo gotovo 5 milenijuma smo uništili. Jedino točak i vatru nismo uspeli da pokvarimo.

Porodica se i formirala iz potrebe da ženka nosi plod duže vreme. A plod koji se nosi duže vreme, u njega se ulaže vreme. Dok ne ojača. I ne nauči da sam brine o sebi. Zamislite samo jata pingvina kako neće da nose jaja i prave kolonije, već idu i krče šume da bi sagradili betonske pećine u kojima žive.

Suludo mi, nekako, izgleda naše sveukupno bivstvovanje na planeti. Kao da smo gradili da bismo na kraju srušili. Kao nijedna vrsta do sada.