Četrdeset bezvremenskih pravila ljubavi – Rumi

Rumi tvrdi da postoje pravila kada volimo. Prema njegovim tvrdnjama postoji ukupno četrdeset bezvremenskih pravila ljubavi.

Moć budi ljubav, a nemoć je ubija

Prvo pravilo: To kako doživljavamo Boga pravi je odraz toga kao doživljavamo sebe. Ukoliko pomisao na Boga u nama izaziva strah i krivicu,  znači da iz nas izvire puno straha i krivice. Ako Boga doživljavamo kao punog ljubavi i saosećanja, mi smo isti takvi.

Treće pravilo: Baš svaki čitatelj svetih spisa shvata na različitom nivou i to onom koji odgovara dubini njegovog razumevanja. Postoji četiri nivoa uvida. Prvi nivo je spoljno značenje i to je ono s čim se većina ljudi zadovolji.Sledeći nivo je unutrašni. Treća je uutrašnji nivo unutrašnjeg nivoa. A četvrti nivo je toliko dubok da se ne može rečima iskazati i zbog toga mora ostati neopisana.

Četvrto pravilo: Boga možemo izučavati kroz sve i svakoga u univerzumu. Bog nije zatočen u džamijama, hramovima, sinagogama ili crkvama. Ako baš želimo da saznamo gde on tačno boravi, možemo ga pronaći samo na jednom mestu: u srcu onoga ko istinski voli.

Peto pravilo: Um i ljubav sačinjeni su od različitih materijala. Um ljude veže u čvorove i ništa ne rizikuje, a ljubav rastvara sve čvorove i rizikuje sve. Um je uvek oprezan i savetuje “Pazi se previše blaženstva”, dok ljubav govori “U redu je! Skoči! “. Um nije lako slomiti, dok se ljubav lako razbija u najsitnije komadiće. Ipak, u tim je krhotinama skriveno blago. Slomljeno srce krije blago.

Šesto pravilo: Većina problema na ovome svetu nastaje zbog jezičkih grešaka i jednostavnih nesporazuma. Nikada reči ne shvatajte doslovno. Kada uđete u područje ljubavi, jezik kakvog poznajemo postaje suvišan. Ono što se rečima ne može iskazati može se naslutiti jedino u tišini.

Sedmo pravilo: Usamljenost i samoća su dva različita stanja. Kada ste usamljeni, lako je zavarati se da poverujete kako ste na pravom putu. Samoća je nešto bolja za nas, jer to znači biti sam, ali ne i usamljen. Ipak, u konačnosti, najbolje je pronaći osobu koja će vam biti ogledalo. Zapamtite, samo u srcu druge osobe možete istinski videti sebe i božju prisutnost unutar sebe.

Osmo pravilo: Šta god vam se u životu dogodi, bez obzira koliko se teškim činilo, ne prepuštajte se očajavanju. Čak i kada su sva vrata zatvorena, Bog će stvoriti novi put samo za vas. Budite zahvalni! Lako je biti zahvalan kada je sve dobro. Sufi je zahvalan ne samo za ono što mu je dato već i za sve ono što mu je uskraćeno.

Deseto pravilo: Istok, zapad, jug ili sever jako se malo razlikuju. Bez obzira koje vam je odredište, neka vam svako putovanje bude unutrašnje putovanje. Ako putujete iznutra proputovaćete ceo svet i izvan njega.

Jedanaesto pravilo: Svaka babica zna da ako nema bola, put za novorođenče ne može biti otvoren i majka ne može roditi. Na sličan način, da bi se u nama rodilo novo Jastvo potrebne su poteškoće. Baš kao što glina izložena vrelini vatre postaje čvrsta, Ljubav se usavršava jedino u boli.

Dvanaesto pravilo: Potraga za Ljubavlju nas mijenja. Niti kod jednog od tragatelja za Ljubavlju sazrevanje na tom putu nije izostalo. Od prvog trenutka kada počnemo tražiti Ljubav počinjemo da se menjamo iznutra i spolja.

Trinaesto pravilo: Na ovome svetu ima više lažnih gurua i učitelja nego što je zvezda u vidljivom svemiru. Ne brkaj one koji samoživo teže moći i stvarne mentore. Pravi duhovni majstor neće vašu pažnju usmeravati na sebe i neće od vas očekivati apsolutnu poslušnost ili potpuno obožavanje, već će vam pomoći da cenite i divite se svojem unutrašnjem svetu. Istinski mentori su prozirni poput stakla. Oni kroz sebe propuštaju božju svetlost.

Četrnaesto pravilo: Nastojte ne opirati se promenama koje vam dolaze. Umesto toga dopustite da život živi kroz vas. I ne brinite ako se vaš život preokreće iz temelja. Kako možete znati da je to gde ste sada, bolje od onoga što dolazi?

Petnaesto pravilo: Bog ima pune ruke posla s dovršavanjem vašeg posla, kako spoljnog, tako i unutrašnjeg. On je u potpunosti zaokupljen vama. Svako ljudsko biće je proces koji se polako, ali neizbežno kreće prema savršenstvu. Mi smo svi nedovršena umetnička dela koja čekaju svoj završetak, ali i nastoje da budu dovršena. Bog se bavi svakim od nas ponaosob zato što je čovečanstvo umetnost nalik na vrhunsku kaligrafiju u kojoj je svaka tačka jednako važna za potpuni utisak.

Šesnaesto pravilo: Lako je voleti savršenog Boga, neokaljanog i bezgrešnog kakav već jeste. Puno je teže voleti druga ljudska bića sa svim njihovim nesavršenostima i oštećenjima. Zapamtite, upoznati možete samo ono što ste sposobni da volite. Bez ljubavi nema mudrosti. Ukoliko ne naučimo da volimo sve što je Bog stvorio, nećemo biti u stanju da istinski volimo, niti da spoznamo Boga.

Sedamnaesto pravilo: Istinska prljavština je unutrašnja. Spoljna se lako opere. Postoji samo jedna vrsta prljavštine koju čista voda ne može oprati, a to je mrlja mržnje i isključivosti koja zagadi dušu. Svoje telo možete pročistiti uzdržavanjem i postom, ali samo će ljubav pročistiti vaše srce.

Osamnaesto pravilo: Ceo univerzum sadržan je unutar jednog ljudskog bića – Vas. Sve što vidite oko sebe, uključujući i ono što vam se možda ne sviđa, pa čak i ljudi koje prezirete i koji su vam odbojni, u određenoj meri postoji i u vama. Stoga ni đavola ne tražite izvan sebe. Đavo nije neka nadljudska sila koja vas napada spolja. To je običan glas iznutra. Ukoliko se u potpunosti upoznate, ako se iskreno i čvrsto suočite sa svojom tamom i svojim svetlom, ostvarićete vrhunski oblik svesnosti. Kada osoba upozna sebe upoznala je i Boga.

Devetnaesto pravilo: Ukoliko želite da promenite način na koji se drugi odnose prema vama, najpre trebate da promenite način na koji se vi odnosite sami prema sebi. Ukoliko ne naučite voleti sami sebe, potpuno i iskreno, nema načina da budete voljeni. A kada postignete to stanje, budite zahvalni za svaki trn kojeg drugi usmere prema vama. To je znak da ćete uskoro biti zasipani ružama.

Dvadeseto pravilo: Ne brinite gde će vas put odvesti. Umesto toga usmjerite se na prvi korak. To je najteži deo i taj je deo vaša odgovornost. Nakon što napravite prvi korak dopustite da se stvari prirodno odvijaju i sve ostalo će uslediti. Nemojte slediti tok. Budite tok.

Dvadeset i prvo pravilo: Mi smo svi stvoreni na Njegovu sliku i priliku, ali ipak smo svi stvoreni različitima i jedinstvenima. Ne postoje dvije iste osobe. Ne postoje dva srca koja udaraju istim ritmom. Da je Bog želio da smo svi isti, takvima bi nas stvorio. Stoga je nepoštovanje različitosti i nametanje vlastitih misli drugima isto što i nepoštovanje svetosti božjeg plana.

Dvadeset i drugo pravilo: Kada osoba koja istinski voli Boga uđe u krčmu, ta krčma postaje njegovom bogomoljom, a kada pijanac uđe u tu istu bogomolju, ona postaje njegovom krčmom. Sve što činimo određeno je našim srcima, a ne spoljnim uticajem. Sufiji ne procenjuju druge ljude po tome kako izgledaju ili ko su oni. Kada Sufi nekoga pogleda, on zatvori oba oka i umesto njih otvori treće oko – ono koje vidi unutrašnje predele.

Dvadeset i treće pravilo: Život nam je pozajmljen, a ovaj svet je samo gruba imitacija Stvarnosti. Samo deca misle da su igračke prave stvari. Ali ljudska se bića ili zanesu igračkom ili je nemarno polome i odbace.

Klonite se bilo kakvih ekstrema u ovome životu, jer će to uništiti vašu unutrašnju ravnotežu. Sufiji nisu skloni ekstremima. Sufi je uvijek blag i umeren.

Dvadeset i četvrto pravilo: Ljudsko biće ima jedinstveno mesto među božjim stvorenjima, ono jedino ima inteligenciju za propitkivanje o smislu i uzroku svega, za samospoznaju. “Udahnuo sam svoj Duh u tebe,” kaže Bog. Baš svako od nas, bez izuzetka, stvoren je kako bi bio božji izaslanik na Zemlji. Zapitajte se koliko se često ponašate kao izaslanik i ponašate li se uopšte ikada tako? Zapamtite, na svakome od nas je da u sebi otkrije božanski duh i živi u skladu s njime.

Dvadeset i peto pravilo: Pakao je ovde i sada. I raj takođe. Prestanite da brinute o paklu ili da sanjarite o raju, jer i jedno i drugo postoji upravo u ovome trenutku. Svaki put kada se zaljubimo uzdignemo se u raj. Svaki puta kada mrzimo, zavidimo ili se svađamo, obrušimo se ravno u vatre pakla.

Dvadeset i šesto pravilo: Univerzum je jedno biće. Sve i svako je u međupovezanosti nevidljivom mrežom priča. Bili mi toga svesni ili ne, svi smo mi u tihim razgovorima. Ne činite štetu. Budite saosećajni. I ne ogovarajte nekoga iza leđa – čak ni naizgled nevinim primedbama! Reči koje izlaze iz naših usta ne nestaju već se stalno čuvaju u beskonačnosti i vratiće nam se kada za to dođe vreme. Bol jednog čoveka povrediće nas sve. Radost jednog čovjeka doneće smešak na sva lica.

Dvadeset i sedmo pravilo: Ovaj svet je poput snežne planine kojom odjekuje vaš glas. Što god izgovorite, bilo to dobro ili loše, na neki će vam se način vratiti. Stoga će, ako postoji netko tko loše misli o vama, vaše loše pričanje o toj osobi samo će pogoršati stvari. Ući ćete u začarani krug zlobne energije. Umesto toga četrdeset dana i noći govorite i mislite lepo o toj osobi. Sve će biti drukčije nakon što prođe četrdeset dana jer ćete vi u sebi biti drugačiji.

Dvadeset i osmo pravilo: Prošlost je interpretacija. Budućnost je iluzija. Svet se ne kreće kroz vreme pravom linijom, iz prošlosti u budućnost. Zapravo se vreme kreće kroz i unutar nas u beskonačnim spiralama. Večnost nije beskonačno vreme, već jednostavna bezvremenost. Ukoliko želite da iskusite večnu prosvetljenost, odbacite prošlost i budućnost u svome umu i ostanite u sadašnjem trenutku.

Trideseto pravilo: Istinski Sufi čak i kada je nepravedno optužen, napadnut ili osuđen od svih to strpljivo podnosi i ne izgovara niti jednu lošu reč o svojim kritičarima. Sufi nikada ne okrivljava. Kako uopšte može biti protivnika, pa čak i “drugih”, kada uopšte nema “sebstvo”? Kako je moguće ikoga okriviti kad smo svi Jedno.

Trideset i prvo pravilo: Ako želite oda ojačate svoju veru treba da omeškate iznutra. Da bi vam vera bila čvrsta kao stena, vaše srce treba biti mekano poput perca. Kroz bolesti, nezgode, gubitke i užase, na ovaj ili onaj način svi se mi suočavamo s prilikama koje nas uče kako biti manje sebičan i kako manje osuđivati, a kako više saosjećati i biti velikodušan. Ipak, samo neki od nas savladaju tu lekciju i uspeju da postanu blagi, dok drugi pak postaju još i grublji nego pre. Jedini način za približavanje Istini je širenje srca tako da obuhvati celokupno čovečanstvo i da još ostane mesta za više Ljubavi.

Trideset i drugo pravilo: Ništa ne sme da stoji između vas i Boga. Nikakvi imami, sveštenici ili rabini, niti bilo koji drugi čuvari moralnog ili religijskog vodstva. Ni duhovni majstori, pa čak ni vaša vera. Verujte u vaše vrednosti i vaša pravila, no nikada ih ne namećite drugima. Ako slamate ljudima srca, bilo kakva verska dužnost koju izvršite ne vredi ništa. Klonite se poštovanja bilo kakvih idola, jer to će vam zamagliti viziju. Neka Bog i samo Bog bude vaš vodič. Spoznajte Istinu, prijatelji, no budite pažljivi da od svojih istina ne napravite fetiš.

Trideset i treće pravilo: Iako svatko na ovome svijetu teži postići nešto i postati netko, samo da sve to ostavi iza sebe nakon smrti, vi se usmerite na vrhunsko stanje samospoznaje i nevezanosti. Svoj život živite lako. Puni smo, ali ne zbog dekoracije koja je spolja. Jednako tako, kroz život idemo ne zbog onoga što nastojimo da postignemo već zbog svesnosti o Bogu.

Trideset i četvrto pravilo: Prepustiti se ne znači biti slab ili pasivan. Prepuštanje ne dovodi do fatalizma ili odustajanja. Upravo je suprotno. Istinska se moć stiče prepuštanjem onoj moći koja dolazi iznutra. Oni koji se prepuste božanskoj esenciji života živeće u nepomućenoj smirenosti i miru čak i kada se ceo svet trese.

Trideset i peto pravilo: Na ovome svetu ne vodi nas korak dalje ono što je slično i uredno, već očite suprotnosti. A sve suprotnosti univerzuma nalaze se u svakome od nas. Stoga se vernik treba susresti s nevernikom u sebi. A nevernik treba upoznati tihog vernika koji je u njemu. Sve do dana kada netko ne dosegne nivo savršenog ljudskog bića, vera je spori proces i to takav proces koji treba svoju prividnu suprotnost – sumnju.

Trideset i šesto pravilo: Ovaj svet stvoren je prema načelu reciprociteta. Ni kapljica dobrote, ni zrnce zloće ne ostaje neuzvraćeno. Neka vas ne plaše zavere, prevare ni manipulacije drugih ljudi. Ako vam je neko postavio zamku, setite se da iza svega stoji Bog. On je najveći zaverenik. Ni list ne padne sa grane bez božjeg znanja. Jednostavno i potpuno veruj u to.

Trideset i sedmo pravilo: Bog je pažljiv organizator. Njegov je red toliko precizan da se sve na svetu događa u pravo vreme. Ni minut kasnije, ni minut prerano. I za svakoga, bez izuzetka, taj sat je sasvim tačan. Svako ima vreme za ljubav i vreme za umiranje.

Trideset i osmo pravilo: Nikada nije prekasno zapitati se “Jesam li spreman da promim život koji živim? Jesam li spreman da se promijenim iznutra? “Nijedan dan vašeg života nije jednak danu koji mu je prethodio. Svakoga trenutka, sa svakim novim dahom, trebamo se stalno iznova obnavljati. Postoji samo jedan način da se rodimo za novi život: umreti pre smrti.

Trideset i deveto pravilo: Iako se delovi menjaju, celina uvek ostaje istom. Umesto svakog lopova koji napusti ovaj svet rađa se novi. A svaku dobru osobu koja ode zameni nova. Tako ne samo da ništa ne ostaje isto, već se istovremeno ništa zapravo ne menja. Za svakog Sufija koji umre novi se negde rodi.

Četrdeseto pravilo: Život bez ljubavi nije proživljen život. Ne pitajte se kakvu vrstu ljubavi da tražite: duhovnu ili materijalnu, božansku ili svetovnu, istočnu ili zapadnu … Podele samo dovode do novih podela. Ljubav nema etiketa, nema definicija. To je što jest, čista i jednostavna. Ljubav je voda života. A osoba koja ljubi je vatrena duša. Univerzum se drugačije okreće kada vatra voli vodu.

Iz knjige: Četrdeset pravila ljubavi od Elif Shafak, inspirisano mudrošću sufizma (Rumi)

Izvor:Atma.hr