Kate Ros, novinarka, postavila je pitanje da li je brak kao društvena konvencija prevaziđen? Priča je odjeknula internetom i hiljade ljudi su se složili sa njom.
“Sudbonosno Da, ili nam ono možda nije potrebno.
Šta je brak zaista, I da li je to i dalje nešto čemu stremimo u našim životima?
Izgleda kao da mnogi od nas, jednostavno radimo neke stvari zbog toga što to tako treba. Idemo u škole, na univerzitete, udajemo se i rađamo decu zato što je to poželjan i usvojen oblik ponašanja. Opšte društveno prihvaćeno u zapadnom svetu. Živimo kopije tuđih života.
Pitanje nije šta je brak, već da li nam je kao takav potreban da bismo imali uspešnu vezu.
Brak legalno tj. zvanično spaja dvoje ljudi u zajednicu koja objašnjava svima bližnjima da su oni sada zvanično par. Objava veze, praktično, pred celim svetom, i pred Bogom, ukoliko se dešava u crkvi.
U poslednje vreme sam se pitala koja je svrha toga?
Već sam bila udata, pa je možda ovo samo retrospektiva kroz belu venčanicu, milion ljudi na venčanju, hiljadu detalja, zbog čega? Može li brak zaista da bude vrhunac ljubavi?
Da li je moguće bezgranično se voleti i graditi vezu, biti podrška jedno drugom, bez potpisivanja bračnog ugovora ?
Da li je brak preduslov za tako nešto?
Tužna istina je da ne omogućava i nije garant da će ljubav da opstane i raste.
Venčanje je samo događaj, jedan od onih desetine hiljada dana koje treba da provedete sa svojim partnerom. Treba stvoriti mnogo više od jednog čarobnog dana da bi brak bio uspešan.
Poslednjih godina, ljudima je sve teže da se odluče na brak. Statistike pokazuju znatno pomerenu starosnu granicu kada je u pitanju potpisivanje bračnog ugovora. Retko ko se odluči na vezivanje ovog tipa pre navršene trideset i neke godine života. Ogroman broj ljudi sve češće želi da iskusi život i njegove sfere što je više moguće, jer je brak tako loše marketinški kotiran. Oni žele da pronađu sebe, pre nego se upuste u zajednički život sa nekim.
Evolucija nije vezana samo fizikus. Napredovanje našeg mentalnog i emotivnog sklopa takođe donosi ogromne promene u naše živote. Evolucija u tom smislu, dovodi nas u situaciju da neke stvari koje smo nekada smatrali prihvatljivim i poželjnim sa zrelošću postaju nepoželjne ili čak neprihvatljive.
Stvar je u tome da sam ja u potpunosti pristalica braka, sve dok to nije iz razloga jer to tako treba da se uradi.
Sve što je najiskrenija slobodna volja i težnja je sasvim prihvatljiva stvar za uraditi. Ne znam da li bih ponovo nosila ogromnu belu venčanicu i pravila ceremoniju za 300 ljudi, moja osnovna ideja je provesti život sa nekim koga zaista bezuslovno volim.
Odsustvo torte na tri sprata, prstenja i liste gostiju ne bi smeli da ugroze ljubav. Venčanje koje je suštinski nezvanično na plaži i dalje zvuči veoma primamljivo.
Na kraju, najvažnije je da osoba koja je pored vas bude radost svakog jutra kada otvorite oči. To je ogromna stvar. Čak i kada nervirate jedno drugo, opet je bolje kada je ON tu. Sve dok je tako, to se zove ljubav.
Možda pomeranje starosne granice za ulazak u brak ne znači nužno odsustvom želje da zajedničkim životom. Vrlo je moguće da je potpisivanje tog ugovora za novije generacije neko dodatno breme. Njihovo vreme tek dolazi, pa ćemo da vidimo.
U svakom slučaju, živela ljubav!!”