Rođena sam početkom ’80ih. Kad sam ja bila mala samo su starije tete, koje sam sretala na plaži, furale dlake ispod pazuha. Čak i tako maloj meni, te dlake su bile ništa drugo nego odvratne. Onda sam porasla, došla je neka nova moda, pa su i tete na plažama počele da se pojavljuju bez dlaka. Sad počinjem da starim i primećujem kako se trend dlaka ispod miške vraća. I koristi kao argument u borbi za ženske slobode i prava. U prevodu, mogu da radim sa svojim telom šta mi volja.
Čitave kampanje pod ovim sloganom su izgrađene i puštene u etar, ali se prenebregla jedna činjenica. Šiške ispod miške nisu i ne mogu biti ništa drugo do nekultura u ophođenju prema okolini. Dlake ispod pazuha smrde, znate?
Nedavno sam naišla na (porodičnu) fotografiju Madone i njene najstarije ćerke. Klinka je neki šl-bl fakat u influence zajednici i diktira modne trendove. Na fotki, mala fura ne šiške nego šumu. I to bukovu. Strašno!
Pomislih kako mi je i kao odrasloj osobi i dalje gadna i odbojna pomisao da vidim dlake ispod pazuha. Takođe, pomislih i kako je za mene odsustvo istih oduvek predstavljalo stvar higijene, a ne slobode. Vrlo jednostavno. Bez obzira na to koliko redovno održavate taoletu regije, na trenutnih +30C taj grm mora da svrbi. I smrdi.
Ja ne skidam svoje dlake ispod pazuha zato što ih moj muž ili okolina ne vole. Skidam ih jer ih ja ne volim.
Nikada nisam ni pomislila da se takvim oružjem borim za slobode. Čega god slobode… Niti sam mogla da se zanesem mišlju da nešto takvo može da mi donese neko dobro. Dlake ispod pazuha su ružne. One su izvor… svega. Najčešće smrada. Ako vam je to sredstvo za postizanje slobode zaista nisam sigurna da smo pripadnice istog plemena.
Onog zdravorazumnog, u kom nema mesta za apsurdne i opskurne metode postizanja slobode. U kom se podrazumeva da je žena lepša, nežnija, mekša i mirišljavija. Fizički. Da nema dlake nigde osim na glavi (kosa, obrve i trepavice). I da se za slobode bori kao muškarac, a živi život kao žena.