Search for content, post, videos

Kako da se ne plašimo da govorimo strani jezik

strani jezik
strani jezik

strani jezici

Kada se uči novi jezik, uvek se kao problem nameće kako da se govori na glas. To je svakako dodatni problem ako treba da govorimo pred osobom čiji je taj jezik maternji. Ono zamuckivanje, trema u stomaku, kao i knedla u grlu prave veliki problem. Većina nas nikada i ne prevaziđu ovaj problem, dok drugi vrlo lako nastave da govore, iako znaju da su gramatički daleko od pravilnog govora. Ali oni govore, smeju se i na taj način usavršavaju jezik.

Pitanje se postavlja kako? Kako da pričamo strani jezik, a da se ne zacrvenimo i ne postidimo jer nismo pogodili pravilno vreme. Ja bih ispričala jedno moje iskustvo tokom kratkog boravka u Španiji, tačnije u Barseloni.

Španski jezik sam učila sama, onako kod kuće uz serije koje su bile jako popularne početkom 2000.-tih. Kasnije sam išla na neke kurseve, ali nikad to nije bilo ozbiljnije učenje. Ovako sam, da kažem, naučila da razumem nekih 80-90% govora, ali da sama govorim – to bi išlo malo teže.

Da budem preciznija, iz gramatike sam naučila da baratam običnim sadašnjim i prošlim vremenom, takođe sam naučila da koristim članove i to bi bilo to. Da čitam na španskom jeziku i da pritom razumem ne predstavlja mi neki veći problem. Kao što sam rekla dosta dobro razumem, gotovo sve filmove mogu da gledam bez prevoda, e sad uvek postoji problem na kom dijalektu se govori u filmu. No, da se vratim mojoj avanturi iz Barselone (ovo me podseti na film “Vicky Christina Barcelona”).

Taj dan kada smo došli i odseli u hotelu, jedna devojka koja je putovala sa mnom (imena se ne mogu setiti) čula je da ja znam nešto španskog i zamolila me da pođem sa njom kod frizera da bih objasnila kako da joj sredi frizuru. Prvo sam pomislila, evo dobar test za mene i moje sposobnosti, ali crv sumnje se pojavio i šapnuo mi da ću se samo izblamirati. Ipak sam prihvatila izazov i onako puna sebe sa samopouzdanjem rekla “idemo”.

Ova cura kao što se i pretpostavlja osim našem maternjeg jezika nije govorila nijedan drugi. Stigli smo u frizerski salon. Ja sam počela da govorim i govorim, onako koristeći sve što sam godinama sama učila. Možda, u početku me i jeste bilo sramota jer sam i sama sebe čula kako glagole i pomoćne glagole ne spajam kako treba. Bila sam svesna da za drugo lice koristim nastavak od trećeg lica i tako u nedogled. Ali najbitnije je da me je frizerka sve razumela i da smo nekih pola sata pričale gotovo o svemu. Od frizure dotične devojke do pantalona koje nosi frizerka, tj. gde ih je kupila. U više navrata, da li iz kurtoazije ili ne, pohvalili su me kako mi je španski dobar, te im se dopada to što se ne stidim.

Upravo je ovo  najbolji način učenja stranog jezika. Ne treba da se stidimo ako sa lošim akcentom pričamo drugi jezik. Osoba koja nam se smeje, prvo treba tečno da govori najmanje dva jezika, a znamo da baš i nije veliki broj takvih osoba. Ja sam nakon toga bila vrlo ponosna na sebe. Razbila sam barijeru i tu, na tlu države čiji jezik najviše volim pričala sam i pričala, grešila sigurno da, ali upoznala neke nove ljude i naučila neke nove reči. Ostatak odmora u Španiji provela sam govoreći španski koliko sam god mogla.

Sama sam šetala ulicama Barselone, ulazila u knjižare, čitaonice i tražila razne knjige. Zastajala da čujem kako oni među sobom pričaju. Svima koji uče novi jezik savetujem da pričaju i pričaju, da pitaju što im nije jasno.

Nije sramota ako ne znate jezik perfektno. Sramota je da nikada ne pokušate da saznate i da se ne želite nadograditi.

Zato ne brinite kako ćete zvučati, zvučaćete sasvim ok, simpatično i samouvereno. Jezik je živ i uvek treba da bude deo nas. A koliko jezika govorimo, toliko i vredimo. Ja sam do sada učila veći broj jezika, neke sam naučila solidno, neke sam i zaboravila, ali najbitnije je da ne odustajem. Dalje se trudim da proširim svoje znanje iz stranih jezika. Samo tako mogu da upoznam kulturu i civilizaciju drugog naroda, a ja sam baš u Španiji govoreći njihov jezik spoznala divnu dušu tog naroda.

Dragana Mijušković