12 kardinalnih gramatičkih grešaka u srpskom jeziku koje činimo na svake 3 sekunde

Nažalost, nije bilo teško izabrati kriterijum kojim ćemo se voditi pri izboru najkardinalnijih gramatičkih grešaka u srpskom jeziku. Dovoljno je bilo da izaberemo one greške za koje bi nastavnici petacima bez razmišljanja dali jedinicu! A, o tome gde smo sakupili greške, možda je bolje da zbog onih koji su ih pravili – ne otkrivamo.

Mogli bismo dakle da vam postavimo pitanje koliko je na primer napravljeno gramatičkih grešaka u rečenici: “Jer niste znali dami u zadnje vreme hvali dobar čitaoc i da sam ja jedan ne zadovoljan, pa ipak intiligentan čovek?”… Ovoga puta, međutim, biramo da preskočimo zadatke i jednostavno za vas izdvojimo najveće srpske nepismenosti:

1. Negacija uz glagole piše se odvojeno – ne znam, ne želim, ne mogu. Izuzetak su negacije nisam, neću, nemoj i nemam.

2. Rečca li se obavezno odvaja – da li, je li, izuzev u skraćenom obliku kada glasi – dal’, jel’. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete jeli onda to neizostavno znači da ste jeli na primer pasulj i nikako ne može da označava rečcu…

3. Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto jel’ pišu jer, pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i čujemo rečenicu: Jer to niste znali?

4. Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno ide sastavljeno – nesreća ili recimo nezadovoljstvo.

5. Sinonim reči nedostajati glasi faliti, a ne hvaliti, i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći hvala, a ne kako često imamo prilike da čujemo – fala.

6. Pomoćni glagol biti najčešće se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se Mi bi otišli tamo, već Mi bismo otišli tamo.

7. Možda nekima na prvi pogled deluje nelogično, tek bilo bi dobro da se zapamti da se superlativi prideva dobar, jak i slab ne pišu naj bolji, naj jači i naj slabiji, već sastavljeno – najbolji, najjači, najslabiji.

8. Nominativ jednine reči čitaoc, branioc, primaoc glasi čitalac, branilac, primalac, kao što je i genitiv množine čitalaca, branilaca, primalaca, a ne čitaoca, branioca, primaoca.

9. Ne piše se dečiji i božiji, već dečji, božji. A, slovo j svakako je suvišno u perfektu glagola učiti, raditi, biti… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se učijo, radijo, bijo, već učio, radio i bio. Ovo slovo je suvišno i u reči kaiš, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase moje i tvoje, a ne moe i tvoe.

10. U srpskom jeziku ne postoji reč sumlja, kao što niko ne može ni da sumlja. Ispravni oblici su – sumnja i sumnjati.

11. Negde se putuje autobusom, a ne sa autobusom, kao što su i paprike punjene sirom, a ne sa sirom.

12. Za sve one koji smatraju da su intiligentni nije loše da ih naposletku upozorimo da se zapravo kaže inteligentni, jer je imenica inteligencija, a ne intiligencija.

Pozivamo vas da proširimo ovu krajnje alarmantnu temu tako što ćete napisati koje gramatičke greške vas najviše nerviraju?