Reciklirati sa idejom da to radite za državu je potpuno promašena investicija. Primeri zemalja zapadnog sveta mogu mnogo toga da nam pokažu. Samo ako želimo da vidimo, podrazumeva se.
Prema izvorima U.S. Census Bureau-a, 1800. godine svet je brojao milijardu stanovnika. Dve milijarde se dostiglo 1922. godine, a više od 6 milijardi ljudi živi na planeti Zemlji od 2000. godine. Broj stanovnika se uvećava neverovatnom brzinom, a broj resursa je ograničen. Zato pokušavamo da odgovorimo na pitanja o ekonomskim dobitima koje reciklaža donosi i najefektnijim načinima kojima se ona sprovodi.
Najveći procenat reciklaže u svetu ima Japan gde se reciklira 95 % sekundarnih sirovina, dok evropski prosek iznosi oko 55 %.
U zemljama zapadne Evrope reciklirati znači živeti određenim načinom života. Zabluda je da postoje finansijski podsticaji za recikliranje. Sa druge strane, kazne za one koji svesno odluče da zagađuju okolinu su drakonske. U Danskoj i Švedskoj se u supermarketima nalaze velike kutije (“box”-ovi) u koje je moguće ubaciti limenke. Svaka limenka ima svoju novčanu vrednost i na kraju dobijate vaučer u vrednosti ubačenih limenki. Taj vaučer predstavlja zamenu za novac i njime možete platiti račun u prodavnici. U Nemačkoj, ukoliko kupite sok iz aparata za točenje vi plaćate i čašu i punjenje. Ako želite da popijete još jedan, radniku za aparatom vratite praznu čašu, a vi dobijate novu, punu soka. I platite samo cenu napitka.
Šta možemo naučiti iz ovog primera? Da je jeftinije ako recikliramo ambalažu, a plaćamo samo proizvod koji trošimo. Zvuči ekonomski progresivno. Zašto je onda toliko teško reciklirati u Srbiji? Jer po poslednjim podacima, za kompletno čišćenje Srbije od otpada potrebno je 9 milijardi eura, što je 9 puta više od ukupnog bruto društvenog proizvoda. U prevodu, stanovnici Srbije ne bi smeli da potroše ni jedan jedini dinar iz državne kase narednih 9 godina da bi skupili dovoljno novca za čišćenje.
Sledeći primeri u brojkama, čak i bez upotrebe kalkulatora, mogu da vam nanesu užas na lice. Zato, naredne redove čitajte veoma pažljivo i svaki put kada vidite neki broj probajte da zamislite koliko je to novca, ustvari. O nezagađenom vazduhu, čistoj pijaćoj vodi i svim zdravstvenim benefitima… recikliranje nekom drugom prilikom.
Reciklirati staklo
Odbačena staklena boca može da zagađuje okolinu duže od hiljadu godina. Vreme razgradnje stakla je 4000. godina. Staklo se može beskonačno puta reciklirati, bez gubitka u kvalitetu. U volumenu, 10-12 % komunalnog otpada čini staklo. Recikliranjem jedne staklene flaše štedite energiju za rad:
-100 W sijalice tokom 1 sata;
-kompijutera tokom 25 minuta;
-TV prijemnika tokom 20 minuta;
-mašine za pranje veša tokom 10 minuta;
Reciklirati papir
Da bi se napravila jedna tona papira, potrebno je poseći 17 stabala. Da bi jedno drvo poraslo do svoje pune visine potrebno mu je oko 50 godina. Jedno domaćinstvo godišnje potroši količinu papira dobijenu od 6 stabala. Recikliranjem papira štedimo šumsko bogatstvo, jer za svega nekoliko knjiga potrebno je poseći jedno stablo kojem je potrebno 30 i više godina da naraste. Za proizvodnju recikliranog papira koristi se duplo manje vode i energije, nego kada se proizvodi novi papir od drveta.
-papir se može reciklirati do 7 puta;
-papirna maramica se u prirodi razgradi za 3 meseca;
-prosečna bukva daje na svaki sat 1,7 kg kiseonika, a dnevno proizvede kiseonika dovoljno za 64 osobe;
-svaka tona recikliranog papira znači uštedu od 1.436 litara nafte;
-u poslednjih 15 godina površina pod šumama u svetu je smanjena za 3%;
-reciklažom polovine svetske proizvodnje papira sačuvalo bi se 800.000 kvadratnih metara šuma. Primer nebrige je Kina, čija je površina bila pokrivena 90% šumom, a danas je samo oko 5%.
-u EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalažu, koja gotovo uvek po otpakivanju završava u kanti za đubre;
-reciklirani papir proizvodi 73% manje zagađenja vazduha, u odnosu na onaj koji se dobija od sirovog materijala.
Reciklirati metal (aluminijum, bakar, gvožđe)
Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.
U nekim razvijenim zemljama, poput Nemačke, stari automobili se recikliraju, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata.
-limenci Coca Cola-e potrebno od 50 do 200 godina da se razgradi u prirodi;
-jedna reciklirana konzerva uštedi toliko energije koliko koristi televizor za 3 sata rada;
-reciklažom jedne tone starih limenki dobija 0,9 tona novih limenki i štedi se 95 odsto energije;
-aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u ponovnoj upotrebi za samo šest nedelja;
-otvarač za konzerve su izumeli 48 godina nakon što su uvedene konzerve;
-80% delova automobila može da se reciklira;
Reciklirati plastiku
Plastika je nastala industrijskim kombinovanjem nafte ili prirodnog gasa sa kiseonikom ili hlorom. Ovaj proces zahteva paljenje velikih količina nafte. Ako bi se reciklirala sva naša plastika, smanjili bismo smo potrošnju nafte i uštedeli 25% prostora naših deponija. Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpeti za 35 godina.
-vreme razgradnje plastičnih materijala je od 100 do 1.000 godina;
-u EU se godišnje koristi oko 275.000 tona plastike, što je u proseku oko 15 miliona boca dnevno;
-većina porodica baca oko 40 kg plastike godišnje. To je prosečna težina dva petogodišnja deteta;
-upotreba plastike u EU raste na godišnjem nivou od 4%;
-najveći uvoznik PET ambalaže je Kina, čiji su proizvodi, od plastičnih igračaka do garderobe, uglavnom napravljeni od sekundarnih sirovina;
Ono što svaki stanovnik ove zemlje treba da shvati – jeste da država nije dužna ništa da daje! Ako recikliraš, TI dišeš čist vazduh, a ne država. Ako naučiš i svoje dete da reciklira, ONO će imati čistu pijaću vodu, a ne država. Uostalom, ako nestane ljudi – da li je važno šta će biti sa državom?