Jasno je da retko kad u istoriji ljudskog roda bilo zdravih vođa, tj najčešće su uzjahivali na presto, najgori među najgorima. Beskrupuloznost nije samo ići do cilja preko mrtvih, već kao takva opisuje se nekolicinom dijagnoza u savremenoj medicini. No kako bilo, Kurte ili Murte, uglavnom odlučuju o sudbinama naroda širom sveta.
Ono što se nama počelo dešavati je da su nažalost i kod nas pojedinci rešili da uzmu stvar u svoje ruke i potruju narod, sve u “ime zakona”. Naime predlog skupštini da se poštuje zakon o GMO, Dr Ševarlića, bio je odbijen uz najapsurdnije objašnjenje u istoriji javnih obraćanja. Dr Ševarlić javno zastupa onu stranu stanovništva koja je protiv pošasti GMO proizvoda, a to je zvanično 85% populacije u Srbiji.
Nasuprot nas 85 % dobićemo grupu od pet ili petnaest, sveznajućih naučnika, koji će odlučivati o tome koji je GMO organizam rizičan a koji ne po zdravlje populacije i na taj način će se uvoditi u promet države Srbije. S kojim pravom, jedna šačica ljudi može da odlučuje o genetskom kodu i opštem zdravlju kompletnog naroda?
Na koji način će oni dokazati da je neki GMO organizam štetan ili ne, kada je teško uopšte bilo šta ustanoviti, u smislu uticaja na ljudski organizam kod prve generacije koja konzumira ove proizvode.
Severna Amerika odavno koristi GMO, preko dvadeset godina. Tamo su ljudi bukvalno počeli da evoluiraju nazad u prasiće i piliće. Deca su ogromna, gojazna, dijabetes tip dva se javlja kao epidemija kod dece uzrasta od 7-10 godina. Adolescenti najviše liče na kokoš, po svojoj fizionomiji, i to bez trunke preterivanja. Imaju uska ramena i široke kukove, jake butine i tanke nožne članke. Kao iskopirani. Razume se ima izuzetaka, ali ova pojava biva sve češća. Devojčice ulaze u polnu zrelost sa jednocifrenim brojem godina. O alergijama ne vredi ni govoriti, dovoljno je reći da u većini javnih ustanova gde borave ili dolaze deca, kao i u svim školama zabranjeno je donositi za užinu bilo šta što sadrži koštunjavo voće, a ponekad i jaja i mleko.
Ali zvanični izveštaji nadležnih institucija o rizicima zbog konzumiranja GMO hrane, su bazirani na odgovorima “JOŠ uvek nemamo dokaza da je GMO štetan za populaciju”. Iako je očigledno da očiglednije ne može biti. Dok se saberu naučnici i analitičari, Severna Amerika će više ličiti na farmu goveda, nego na ljudsku civilizaciju.
Zanimljiv slučaj ljudi u Kaliforniji koji su oboleli od retke vrste raka – udružili su se i tužili Monsanto. Na šta je Monsanto svalio krivicu na inspekciju koja nije dobro analizirala pesticide koji su korišćeni u uzgajanju hrane. I tako u krug… Začarani krug svaljivanja krivice, ostvarivanja profita i trovanja populacije. Monsanto će dobiti “packu”, oštećeni neku primamljivu sumu novca, i opet će sve biti po starom.
No gde je tome kraj? Zbog čega bismo mi kao narod pristali da nekih XY ljudi prima platu i ima nula odgovornosti za ono što će dešavati zbog donošenja njihovih odluka. Kakve se osim ovakvih, još grupa može organizovati? Kakve je sve grozote moguće afirmisati na ovaj način, ako je lagalno obrazovati grupu koja će sistematski i lagano ugrožavati zdravlje i živote svog naroda? Dozvola za degeneraciju čitave nacije u nadolazećim generacijama je gora od odluke ulaska u rat. U ratu, bar oni koji prežive nose još uvek neizmenjeni DNK.
Da li su ti potencijalni “stručnjaci” koji će biti deo te famozne družine probali spanać koji ima miris ribe? Papriku koja ima ukus benzina? Soja koja ubija mušku plodnost, i izaziva policistične jajnike… Možda klonirane voštane bezukusne jabuke? Pileća prsa po kilogram u svakom, ili pile od 6 nedelja koje ima 5 kilograma? Da li bilo šta tim stručnjacima znači podatak da su tri breskve uzgajane osamdesetih imale hranljivu vrednost kao sada 8 kilograma istog tog voća.
Koji je rizik? Možda nećemo nestati sa planete za dvadeset godina, ali ima li bilo ko od njih ideju da je planeta mesto gde ipak postoji budućnost. Vrlo realna. Nismo samo mi i naša deca. U ovoj konačnosti ljudskog života, zaista je potrebno malo jače se napregnuti i shvatiti da dolazi još nepoznati broj generacija nakon nas. Da li treba napraviti planetu mestom nemogućim za život , zbog poslaničkih plata i kapitalističkih profita, jedne nezasitne generacije? Zbog ucena svetske trgovinske organizacije?
Platu koju primate, dragi poslanici, je da predstavljate interes naroda. Onog istog koji vam je dao podršku svojim glasom. Distanciranjem od svog biračkog tela na ovaj način mnogo je više od izgubljenog glasa na sledećim izborima. Sigurno je da nijedan čovek ne želi degeneraciju genetike svojih potomaka.
Postupati treba prema savesti, a ne prema “diregentskoj palici” bar onda kada su sva naša deca pitanju!