Reklama je čarobna reč za uspeh od vajkada, a njena evolucija vidljiva je svakodnevno.
Medijski prostor je igralište bez granica, na kojem se prikazuju timovi svih branša i prenose poruke svih vrsta. I loša reklama je dobra reklama, a šta je sa onim koje prelaze granicu lošeg i ugrožavaju egzistenciju i budućnost Srbije?
Najstrašnija propagnada ikada, su reklame u Nemačkoj koje su se bavile zavođenjem masa ’40.-ih godina, i nagonile ljude na rat. Subliminalne poruke. Službovanje konzumerizmu. Ispiranje mozga…
Mnogi se sigurno sećaju reklame za deterdžent u kojoj domaćica izjavljuje da “ne razmišlja više o flekama”. Degradirajuća poruka za sve majke koje peru veš. Žena koja je prestala da razmišlja o mrljama na garderobi, odjednom nema više o čemu da brine…i razmišlja…
Jedina veća degradacija, aktuelna je i dalje u medijima, je reklama za izvesni toalet papir. Malo dete dobija poruku od svojih uglađenih, kockastih, roditelja sa kezom oko glave, kako je reciklirani proizvod odvratni produkt modernog sveta.
Dete sa zdravom idejom o roze boji, i znatno zrelijem odnosu prema životu biva ismejano i vraćeno na “pravi put”. Ipak je bolje poseći drvo, kome još treba kiseonik, važnije je da je rolna papira meka i baršunasta i da belina zadovoljava snobovski ukus.
Prosto je neverovatno da se ne cenzuriše ovakav kriminal! Pogotovo znajući za činjenicu koliko je naš region zagađen i nazadan po pitanju reciklaže. Trebaće, procene su, oko devet milijardi eura da se “očisti” Srbija, a reklama sa horor porukom ide bar 15 puta dnevno u udarnim terminima!
Zar nije konačno došao red da se naša deca nauče vrednostima civilizacija kojima u tom smislu svi težimo? Zašto je ljudima lakše kada odu u zapadne zemlje da se pristojno ponašaju prema svojoj okolini?
Svi alarmi su upaljeni, vreme da razmišljamo o čistoći i planeti. Nema apokalipse ni na vidiku. Ono što udišemo i pijemo još uvek je važnije od onoga što ide niz vodo-kotlić!