Ugovor o poklonu nepokretnosti, kao što naziv sugeriše, predstavlja sporazum gde jedna strana pristaje da prenese vlasništvo nad nepokretnom imovinom na drugu stranu, bez ikakvih finansijskih zahteva.
Ipak, ovakvi dogovori zahtevaju pažljivo planiranje i pripremu kako bi se izbegle eventualne komplikacije. Priprema ovog ugovora zahteva temeljnu analizu relevantnih zakona kako bi se obezbedila njegova pravna validnost i smanjili rizici od budućih pravnih problema.
U nastavku saznajte sve bitne informacije o ugovoru o poklonu nepokretnosti.
Šta predstavlja ugovor o poklonu nepokretnosti?
Ugovor o poklonu nepokretnosti predstavlja pravni sporazum koji se zaključuje između dve strane, bilo fizičkih ili pravnih lica, dok su obe još uvek žive. Ovaj ugovor postaje važeći kada se strane dogovore o svim njegovim uslovima.
Glavni element ovog ugovora je namera poklonodavca da pokloni nekretninu. Ukoliko ta namera ne postoji, ugovor se ne može smatrati ugovorom o poklonu, već može predstavljati neku drugu vrstu ugovora koja ispunjava svoje specifične uslove. U slučaju da ne postoji volja za davanjem poklona, takav ugovor se smatra ništavnim.
Osim toga, ukoliko poklonoprimac pokaže nezahvalnost prema poklonodavcu, poklonodavac ima pravo da povuče poklon putem suda, i to u roku od tri godine od trenutka kada je do nezahvalnosti došlo.
Uslovi za sklapanje ugovora o poklonu nepokretnosti
Da bi se sklopio ugovor o poklonu nepokretnosti, poklonodavac mora da bude potpuno poslovno sposoban. Poklonoprimac, s druge strane, ne mora da ima istu sposobnost.
Pravno, poslovna sposobnost za sklapanje ugovora o poklonu nepokretnosti zavisni od uzrasta gde:
- Mlađi maloletnici, odnosno osobe mlađe od 14 godina ne mogu da sklope ovaj ugovor bez saglasnosti roditelja ili staratelja.
- Osobe starije od 14 godina, ili stariji maloletnici mogu samostalno da sklope ugovor o poklonu, bez potrebe za saglasnošću roditelja ili staratelja. Međutim, roditelji ili staratelji imaju pravo da nadziru ugovor i mogu da intervenišu ako smatraju da maloletnik nije sposoban da donese ispravnu odluku.
Šta treba proveriti pre potpisivanja ugovora o poklonu
Pre potpisivanja ugovora, važno je da detaljno proverite dokumenta za ugovor o poklonu. Ovo obično uključuje proveru pravnog statusa nekretnine koja se poklanja, a najčešće je obavlja advokat za nekretnine kao deo pravne pomoći. Cena advokata za ugovor o poklonu zavisi od toga kolika je advokatska tarifa.
Pravni status obuhvata informacije o mogućim dugovima ili hipotekama koje se odnose na nekretninu, kao i proveru prava trećih lica na tu nekretninu. Takođe, neophodno je utvrditi da li je nekretnina pravilno uknjižena i legalizovana. Samo kada su svi ovi uslovi ispunjeni, može se pristupiti formiranju ugovora o poklonu.
Nakon što se potpiše, neophodno je odneti ugovor o poklonu kod notara na overu, pri čemu moraju biti prisutni poklonoprimac, poklonodavac i advokat koji je sastavio dokument.
Kada postajete vlasnik poklonjene nekretnine?
Ugovor o poklonu predstavlja zvaničan dokument čija ispravna forma ima važnu ulogu. Da biste postali vlasnik nekretnine koju ste dobili kao poklon, samo potpisivanje ugovora ili preuzimanje nekretnine nije dovoljno.
Prema važećim zakonima, vi postajete vlasnik nekretnine tek kada se vaše ime zvanično upiše u katastar nepokretnosti. Zato je izuzetno važno da podneste zahtev katastru odmah nakon potpisivanja ugovora kako biste osigurali registraciju kao vlasnik.
Izvod iz katastra nepokretnosti predstavlja važan dokument koji potvrđuje vaše vlasništvo. On se koristi kao dokaz vlasništva u raznim situacijama, uključujući izdavanje, prodaju ili izradu katastarskog plana.
Da li se ugovor o poklonu može poništiti?
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o poklonu može da se poništi kako sudski, tako i vansudskim postupkom i to u nekoliko slučajeva:
| Osnova za poništenje ugovora | Opis |
| Neispunjene zakonske obaveze | Poništenje ugovora može biti zahtevano ako poklonoprimac ne ispunjava svoje obaveze prema ugovoru. |
| Ponašanje poklonoprimca | Ako se poklonoprimac ponaša nezahvalno prema poklonodavcu ili učini ozbiljnu povredu prava davaoca poklona. |
| Ugovor pod prinudom ili prevarom | Poništenje se može zahtevati ako se utvrdi da je ugovor sklopljen pod prinudom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. |
| Drastične promene životnih okolnosti poklonodavca | Poklonodavac može zahtevati povraćaj poklona ako su mu se životne okolnosti drastično promenile (npr. ozbiljne finansijske poteškoće). |
| Odbijanje pomoći | Ako primalac odbije da pruži potrebnu pomoć poklonodavcu, kao što je u slučaju bolesti ili teške finansijske situacije. |
| Neispunjene obaveze održavanja | Ako primalac ne ispuni obaveze u vezi sa održavanjem poklonjene stvari, a ona bude uništena ili propadne. |
| Razvod braka ili poništaj braka | Ova situacija je regulisana Porodičnim zakonom pri čemu se vraćaju samo oni pokloni čija je vrednost značajno veća od zajedničke imovine, dok se obični pokloni obično ne vraćaju. |
Pravne procedure za poništenje ugovora zahtevaju jasne dokaze i stručnu pomoć advokata, kako bi se utvrdilo da li postoje zakonski osnovi za takav postupak. Raskid ugovora o poklonu može da se traži putem suda, što podrazumeva podnošenje odgovarajuće tužbe, uz ispunjenje navedenih uslova.
Kako ugovor o poklonu nepokretnosti utiče na naslednička prava?
Kada se nekretnina poklanja i postoje više naslednika, može doći do nepravednog tretmana prilikom deljenja nasledstva nakon smrti poklonodavca. U takvim situacijama, naslednici koji smatraju da su oštećeni poklanjanjem nekretnine mogu da odluče da pokrenu sudski postupak.
Važno je da obe strane budu svesne da klauzula o višoj sili može značajno da utiče na njihova prava i obaveze prema ugovoru.
Ako nastupe okolnosti koje su van kontrole, kao što su prirodne nepogode, to može dovesti do nevaženja ugovora. U tom slučaju, strane u ugovoru mogu potražiti pravnu pomoć kako bi razjasnile svoja prava i obaveze u toj situaciji.
Da li se plaća porez na poklon nepokretnosti?
Kada dobijete nekretninu kao poklon, obaveza plaćanja poreza je uobičajena. Ovaj porez se naziva “porez na prenos apsolutnih prava”. Međutim, postoje situacije kada nećete morati da platite ovaj porez.
Visina poreza zavisi od toga ko je poklonoprimac:
- Naslednici prvog reda (roditelji i deca) su oslobođeni od plaćanja poreza na poklon nepokretnosti.
- Naslednici drugog reda (braća, sestre) plaćaju porez od 1,5% tržišne vrednosti nekretnine.
- Svi ostali poklonoprimci takođe plaćaju 1,5% od vrednosti nekretnine.
Tržišna vrednost nekretnine se utvrđuje od strane Poreske uprave, a ako smatrate da je procena netačna, imate pravo da podnesete žalbu kako biste zatražili promenu odluke