Srbija na ivici da normalizuje život u traumi

0
68

Danas, kada se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, stručnjaci upozoravaju da su građani Srbije, usled svega što im se dešavalo prethodnih decenija, na ivici da normalizuju život u traumi. Psiholozi i psihoterapeuti savetuju građanima da otvoreno razgovaraju o svojim problemima.

Građani Srbije su u prethodne tri decenije preživeli ratove, bombardovanje, sankcije, drastičan pad životnog standarda, siromaštvo i borbu za egzistenciju. Psiholog Marko Tomašević rekao je u Novom danu TV N1 da sve te stvari utiču na mentalno zdravlje čoveka tako što stvaraju emocionalne rane.

Kaže da je psihološko savetovalište “Mozaik” sprovelo onlajn anketu koja je pokazala da su pored ratova, građani u velikoj meri traumatizovani siromaštvom. 20% ispitanika navelo da je u jednom trenutku gladovalo zbog nemaštine, a reč je, kako ističe, o ljudima koji imaju pristup internetu.

“To sve ostavlja snažne posledice, a ne priča se o tome. Život u traumi ostavlja dublje posledice od stresa, a emocionalne rane se teže zaceljuju”, ukazuje Tomašević.

Gošća Novog dana bila je i profesorka Nevena Čalovska Hercog, porodični psihoterapeut i neuropsihijatar. Ona je upozorila da stres ima ružnu osobinu da se akumilira, te da se problemi ne mogu rešiti čarobnim štapićem.

Potrebna je sveobuhvatna promena ponašanja celokupne drušvene zajednice ili će život u traumi postati jedina realnost Srbije.

“Znamo da je u svetu četvrtina do petine stanovništva ugroženog mentalnog zdravlja. Možete zamisliti kako je onda u Srbiji, gde su se već stabilizovala traumatska iskustva. Mi smo na ivici da normalizujemo to da živimo život u traumi”, istakla je ona.

Gosti Novog dana su izneli podatak i da je ogroman broj ljudi traumatizovan negativnim sadržajem u medijima i da senzacionalistički način izveštavnja nanosi štetu. Ljudi se, kako objašnjavaju, uplaše i neće da pričaju o svojim doživljajima, jer ne žele da na taj način budu predstavljeni u javnosti.

Profesorka Čalovska Hercog podsetila je da procene govore da će do 2020. godine depresija biti na drugom mestu, po učestalosti svih bolesti na svetu. Takođe objašnjava da nije čovek taj koji se promenio.

Promenio se način života, jer dnevno primamo 1.000 puta više informacija nego pre 50 godina.

“Čovek nije opremljen za sve to, važno je praviti selekciju šta je bitno, a šta ne. Istovremeno, važna je i briga o fizičkom zdravlju”, poručila je ona.

Tomašević je dodao da otuđivanje dovodi do većeg rizika za mentalne poremećaje. Zbog toga je važno da ljudi pričaju o svojim traumama, da znaju da nisu usamljeni.

Stoga je, nadovezala se Čalovski Hercog, važno gajiti kvalitetne interpersonalne odnose sa bliskim ljudima.

“Podrška porodice je važna. Nekada je moguća pomoć i bez stručnjaka. Nije uvek lek antidepresiv i hospitalizacija”, istakla je ona.

Gosti Novog dana rekli su i da se menja odnos građana prema mentalnom zdravlju i da psihoterapeuti, makar u gradovima, danas imaju više posla. Takođe su napomenuli da su ljudi koji im se obraćaju i dalje u velikoj meri stigmatizovani u našem društvu.

Izvor: N1info