Procedura VTO je dovoljno komplikovana sama po sebi, a čekanje ishoda poseban je stres. Veoma je teško utvrditi konkretan razlog neuspeha u pojedinačnom slučaju, ali su lekari definisali moguće uzroke za generalnu populaciju.
Proces implatacije podrazumeva sledeće
Kvalitet embriona + spremnost zida materice da primi embrion = šanse za implantaciju i trudnoća.
Mnogi ljudski embrioni prestanu da se razvijaju pre petog dana svog života. Nažalost, prestanak razvoja embriona takođe može da dođe i posle petog dana.
Neki od embriona koji se ubacuju u matericu „izgledaju dobro“, ali ipak umiru nakon određenog vremena. Veoma je važan kvalitet embriona kao i ukupnog spojenog genetskog materijala, ali to ne igra ključnu ulogu. Lekari iz Ottawa Fertility klinike tvrde da je ključna komunikacija između embriona i materice. To je toliko apstraktna komunikacija da nauka još uvek ne može da učini ništa po tom pitanju. Božija ruka. Tj. svaka mama ima svoj momenat kada to postaje. Veoma je mali procenat žena kojima ne uspe da se ostvare kao majke, a podvrgavaju se VTO. Svakog narednog pokušaja šansa za začeće raste, tvrdi specijalista za reproduktivnu medicinu Dr Paul Claman.
U proseku, samo oko 25% prenetih embriona nastavi da se razvija i postanu deca. Ovaj procenat implantacije embriona u velikoj meri zavisi od starosti žene. Procenat uspešne implantacije je 45% kod žena mlađih od 35 godina, a 15% kod žena između 40. i 42. godine.
Pacijenti kojima ne uspe pokušaj vantelesne oplodnje najčešće pitaju:
„Zašto se embrioni ne zakače za zid materice, da li ste ih stavili na pravo mesto?“
„Šta nije u redu sa mojom matericom kad nije prihvatila embrion?“
Ponekad, nakon ponovljenih neuspeha implantacije embriona, žene će reći:
„Očigledno mi treba surogat majka jer moja materica ne može da obavi svoj posao.“
Iako ovo može zvučati logično, ne predstavlja naučnu istinu. Kada VTO ne uspe posle brojnih pokušaja – pokušaj u nečijoj materici verovatno neće dovesti do uspeha. Međutim, donirane jajne ćelije koje dolaze iz tela mlađe žene imaju veće šanse da se implantiraju i da se iz njih razvije zdrava beba.
Ponekad donacija jajne ćelije mlađe donorke povećava šansu za uspešnu VTO. Ova procedura na prvo mesto, od svog genetskog materijala po važnosti, stavlja kvalitet jajne ćelije.
Genetski i hromozomski problemi koji izazivaju neuspeh implantacije u procesu VTO
Jedan od glavnih faktora koji doprinose neuspehu vantelesne oplodnje je visoka stopa hromozomskih anomalija u ljudskim embrionima.
Kako žena stari, učestalost hromozomskih anomalija u zreloj jajnoj ćeliji značajno se povećava. Istraživanja su pokazala da počevši od ranih 30.-ih godina, stopa hromozomskih anomalija u ljudskim jajnim ćelijama (pa samim tim i u ljudskim embrionima) počinje da se značajno povećava. Ova stopa nastavlja da se povećava sa povećanjem starosti žene, tako da je u srednjim 40.-im veoma visok procenat ljudskih embriona su hromozomopatijama (preko 75%).
Veruje se da je to uglavnom zbog problema sa vretenom u nukleusu jajne ćelije. Vreteno je odgovorno za pravilan raspored i odvajanje hromozoma prilikom sazrevanja jajne ćelije u vreme ovulacije.
Starije jajne ćelije imaju neefikasno vreteno koje ne poređa hromozome pravilno i „greške“ nastaju kada se cepaju parovi hromozoma. To dovodi do jajnih ćelija koje nemaju pravilnu ravnotežu od 23 hromozoma – što rezultira hromozomopatijama embriona.
Pokazalo se da je oko 1% do 2% ljudskih spermatozoida hromozomski abnormalno – u poređenju sa oko 25% do 75% ljudskih jajnih ćelija (u zavisnosti od starosti žene).
PGS – Preimplantacijski genetski skrining može da se uradi na embrionima pre trasnfera kako bi se procenilo jesu li hromozomski ispravni.
Procedura VTO i drugi genetski faktori
Neuspela implantacija može biti i posledica drugih genetskih mutacija – sa savršeno normalnim kariotipom ili hromozomskim komplementom. Postoje desetine hiljada gena u ljudskom genomu – mnogo mesta gde nešto može da krene naopako.