Ako ste se pitali da li je došlo vreme da opustite svoje telo i mišiće uz masažu ili da se podvrgnete fizikalnoj terapiji, u nastavku teksta ćete saznati koji su to najpouzdaniji pokazatelji da je vam potrebna promena koja će poboljšati vaše celokupno zdravlje, i kad bi zaista trebalo da reagujete i umzmete u obzir neku od ove dve varijant.
Koliko često ići na masažu?
Pitanje nije “da li ići” već “koliko često” s razlogom, jer za masažu ne morate nužno da imate neki problem, jer ne može da škodi u svakom slučaju. Ono što je važno znati i je da učestalost odlaženja na masažu zavisi pre svega od vaših fizičkih i emocionalnih potreba, nivoa stresa kom se izlažete na poslu ili zbog prevelikog broja obaveza u toku dana, i naravno, vašeg budžeta.
Najviše koristi od masaže ćete osetiti jedino ako idete redovno, jer one pre svega smiruju nervni sistem, poboljšava cirkulaciju, oslobođa od napetosti mišića, i pomaže kod stanja kao što su artritis, išijas i grčenje mišići. Ako idete na masažu jednom godišnje, osećaćete se ralaksirano, ali to neće znantno uticati na smanjenje tenzije u mišićima, naročito ako patite od toga neko vreme.
Tipično, dovoljno je ići dva puta mesečno kako biste očuvali gipkost u mišićima, ali ako osećate hroničan bol a niste pristalica lekova protiv bolova, ili imate neki poseban problem, onda bi valjalo da dolazite jednom ili čak dva puta nedeljno, dok ne počnete da se osećate bolje. Nakon toga, preporučljivo je ići bar jednom mesečno da biste očuvali elastičnost, i da biste sprečili ponovnu pojavu problema.
Koliko vam je masaže zaista potrebno?
Ako već rutinski idete na masažu, onda verovatno već znate šta vam najviše odgovara po tom pitanju. U slučaju da osećate povećani stres, onda biste možda trebali da počnete da posećujete masera učestalije, naročito ako počnete da osećate grčenje mišića uzrokovano stresom, ili ako osećate hroničan bol.
Rolfing, na primer, je odlična tehnika koja predstavlja dubinsko masiranje tkiva koje dopire do samog tkiva, i jeste jedna od neuromuskularnih tehnika koja pomaže kod oslobađanja od tenzije i neuroze.
A kad je vreme za fizikalnu terapiju?
Dok su koristi od fizikalne terapije za kičmu dobro poznate, ponekad je teško odrediti kad je potrebno da se podvrgnete tretmanu, i neretko i povoljne cene igraju značajnu ulogu. Međutim, ipak postoji nekoliko jasnih pokazatelja koji mogu da vam nagoveste je potrebno da reagujete.
Motorička ograničenja
Obično jurimo kod doktora kad osetimo iznenadne ubode bola, ali postoje i suptilniji znaci poput bilo kakvih problema sa mobilnošću zajedno sa nelagodnošću i bolom, pre svega što osećati bol na svakodnevnoj bazi nije normalno ni u jednom životnom dobu. To znači da bi trebali da počnete da razmišljate o terapiji čak i kad odjednom počnete da osećate bol dok se penjete uz stepenice.
Nakon hirurške intervencije
Iako fizikalna terapija predstavlja dobar način da se izbegne operacija uopšte, to je takođe jedan od najboljih načina da se ubrza proces oporavka. Da bi oporavak protekao glatko, fizikalna terapija je najbolji način jer obezbeđuje uspeh i poboljšanje zdravlja na duže staze, naročito ako ste imali operaciju kuka ili kolena, jer pomaže u učvršćivanju mišića oko novog spoja.
Bol
Fizikalna terapija, kao i masaža, je od neprocenjive vrednosti kad je reč o stanjima kao što je artritis, frakture, post-infarktno stanje ili bilo kakva povreda mozga, a najbitnije je na vreme intervenisati. Uvek je bolje biti proaktivniji i tražiti pomoć terapeuta da biste sprečili da se nešto desi ili da se stanje dodatno pogorša.
Budući da je suština fizikalne terapije program posebno koncipiranih vežbi za sve oni koji pate od bilo kakvih problema, od lomova kostiju, ozleda ili osećaju bilo kakve probleme sa mobilnošću ili ravnotežom, to znači da se svako od ovih stanja uz dobru primenu može uspešno i sprečiti i lečiti, nezavisno od životnog doba.
Najbolji savet je da osluškujete svoje telo uvek, da ga ne zanemarujete, i da mu posvetite neophodnu negu, naročito ako sa nalazite u nekom stanju koje vas sprečava da normalno funkcionišete.