Desanka Maksimović je rekla “zemlja seljaka” a ne zemlja glupaka. Ipak, izgleda nije svima to baš najjasnije. Dokaz da postoji zabluda da smo zemlja glupaka je gostovanje Jelene Milić u jutarnjem programu “Srećne” televizije. Naravno, to nije ni prvi ni poslednji put da smo čuli kako nema nikakvih posledica NATO bombardovanja, kako finansijskih tako i zdravstvenih. Žrtvama se dotična nikada nije ni bavila. Žrtve su za nju kolateralna šteta mirnodopske akcije koja je imala za cilj nešto, a šta je to nešto, nije uspela da odgovori. Uspeli smo da saznamo samo to da cilj bombardovanja nije bio svrgavanje Miloševića sa vlasti.
Uostalom, kako bi “Milosrdni anđeo” bilo kome mogao da nanese bilo kakvu štetu?
Po sistemu “da li verujete meni ili svojim očima”, sve vreme je negirala statistike “Batut-a” o porastu broja obolelih od raka nakon 1999. godine. Pritom, ne obazirući se ni na jedan argument koji nije u skladu sa njenom natopaktovskom indoktrinacijom. Ne postoji institucija, čovek ili bilo kakav stručni organ koji može da dokaže bilo šta protiv njene “svete” alijanse.
Gospođa Milić je uspela vešto da zaobiđe činjenicu da su italijanski vojnici, koji su bili na “mirovnoj” misiji na Kosovu i Metohiji, dobili spor na sudu protiv NATO pakta. Takođe su dobili odšetetu jer su uspeli da dokažu da su njihove maligne bolesti direktno povezane sa sredinom u kojoj su boravili. A ista je bila zagađena osiromašenim uranijumom.
Da li smo zakasnili sa reakcijama? Naravno. Nažalost, dozvolili smo da se takvi primerci ljudi umesto u ustanovama koje su za takve nadležne, pojavljuju na televiziji. Što je više takvih obeznanjenih u javnosti, razumljivo je da se ludilo proporcionalno širi. Dokle?! Dokle će se takvi afirmisati kroz medije pod maskama raznoraznih “dobronamernih” organizacija?
Jako je teško ne popustiti pod pritiskom kad vas neko ubeđuje da je laž istina i obrnuto. Divim se svim onim novinarima i domaćinima koji su istrpeli gostovanja ovakvih ljudi. Pitanje je samo: “Čemu oni doprinose u Srbiji!?” Za čije dobro, osim svojih zagađenih novčanika!?
Vrhunac njenog teatralnog nastupa je bio, je izjava da ne postoji porast malignih oboljenja kod dece u Srbiji nakon NATO agresije.
Dr Grujičić je navela statistiku da je dva puta više obolele dece u Srbiji od malignih bolesti u odnosu na evropski prosek. Jelena Milić je na to odgovorila pitanjem “koje dece?”. Tačnije pobrkala je padeže pa je uporno ponavljala “kojih dece”.
Njen nastup upućuje na to da je osoba bez empatije, s toga je logično da je u nemogućnosti da sagleda da bilo ko, čak i deca, mogu da pate i boluju od posledica akcije “milosrdnog anđela”. A čovek bez empatije zna se kom korpusu pripada. Postoji čak i definicija u psihologiji.
Uporno je negirala statistike i pozivala se na šarm Milomira Marića. Insistirala je da njegov šarm iskoristi na neširenje panike. Povezuje šarm i bolesnu decu, moli za tišinu. Srbija i roditelji da ćute, da bi Jelena Milić mogla u miru da radi svoj posao. Ne mogu da napišem savesno, bio bi to apsurd, jer savesti nema! Za njeno radno mesto odlično stanje.
Da li je ikad pomenula decu koja su izgubila svoje živote tragično zahvaljujući njenim poslodavcima? No, znajući kako operišu širom sveta, ne bi se mogli naizvinjavati ni za čitav vek koji dolazi. O odgovaranju pred sudom za učinjena (ne)dela izlišno je govoriti.
Samo mi je iskreno žao sto nije mogla da zagrli bar jednu lekovitu granatu koju je NATO bacio na tadašnju SRJ i tako spasi život bar jednog deteta koji je uništen prilikom te gnusne, protivpravne, nehumane i zverske agresije.