Večina žena teško odoli, bar jednom u životu toj specijalnoj beloj haljini. Iako je sve manje formalnih venčanja, tradicija poznata po beloj boji (nevinosti) i dalje opstaje. Međutim, nije uvek bilo tako…
Do pre 170 godina obući belu boju na venčanju bila je prava propast. Žene su najčešće birale crvenu, kako bi prizvale ljubav i romansu. Bela boja je, u to vreme, bila boja žalosti.
Postoji toliko zanimljivih anegdota i legendi o bojama haljine za dan D, da ih je teško sve nabrojati.
Na primer, u 16.-om veku škotska kraljica Meri je odabrala baš belu venčanicu. Meri je bila veoma svojeglava i nije se obazirala na predrasude i sujeverje. Mnogi su je savetovali da napravi venčanicu u bilo kojoj drugoj boji. Savetnici nisu uspeli. Kao u inat njenoj tvrdoglavosti, nije prošlo mnogo od tog ubeđivanja i nažalost, usledila je tragedija. Ubrzo nakon venčanja njen suprug se razboleo i umro. Ljudi su pripisivali smrt i bolest supruga – odabiru boje venčanice.
Nakon dva veka od ovog nemilog događaja, kraljica Viktorija se takođe odlučila za belu svilenu venčanicu. I kraljica Viktorija je baš kao Meri bila na sve moguće načine odgovarana od takvog izbora. Ipak je kraljicina “zadnja” reč, nije uopšte oklevala. Uprkos praznoverju i strahu od propasti, ispostavilo se tada da bela venčanica nije tako tragična i baksuzna boja za kakvu su je smatrali. Kraljičin suprug pomenute, je poživeo dug život u zdravlju.
I to je bila prekretnica. Modni kreatori tog vremena svega nekoliko godina nakon ovog kraljevskog venčanja “priklonili” su se beloj boji kao jedinoj opciji za venčanicu. Devojke su masovno pratile taj trend.
Uvek postoji neko ko je iznad čaršijskih priča. Neko ko je dovoljno tvrdoglav, uporan ili hrabar da bez obzira na sve uradi nešto po svome. Možda je odabir bele boje venčanice trivijalan, ali može da služi za primer nekim važnijim i većim stvarima. Jaki karakteri i egzotične ličnosti su oni koji vode i menjaju ovaj svet.