Prihvatiti. Glagol koji toliko jednostavno zvuči, još se lakše izgovara, ali izaziva najkompleksnije probleme i stanja u životu čoveka. Nemoguće je živeti život u savršenom redu bez onog klatna koje nas nosi od gorčine do radosti, pa tek po neki delić sekunde provedemo u onoj tački ravnoteže, koja je moguće je, i najveća opasnost po ljudski život. Život u savršenom balansu nije moguć. Ipak mnogi teže savršenstvu i čine sve da se domognu ispunjenja svojih želja.
Međuvreme – ustvari bi moglo najbolje da opiše život. U tom iščekivanju ispunjenja životnih planova, svi oni dani do ostvarenja ciljeva su – međuvreme. Tek po neki dan budnosti i pravog ushićenja. Da bismo osećali više toga u životu nužno je osloboditi se ideje da sve treba da bude u savršenom redu. Kao prvo to je nemoguće, na ovom svetu je dovoljno patnje i nepravde da svako od nas celodnevno očajava. Čak i oni koji imaju svoj život gotovo savršeno uređen, moraju da osećaju patnju nekog drugog. To ne znači da bi trebalo zanemariti sve što se dešava u svetu, ali prosto bi trebalo pronaći način da se minimizira izloženost takvim stvarima. Preskočiti po koje vesti ili dnevnik, ili izbeći da se čita hronika, i gledaju krvožedne emisije i filmovi.
Na čoveka utiče svaki sadržaj pa treba ponekad obratiti pažnju na to šta se konzumira iz spoljnog sveta.
Druga stvar koju treba uraditi je prihvatiti sebe. Ne goniti sebe zbog stvari koje nam je priroda dala ili zbog nekih trenutnih okolnosti. Ako previše progonite sebe savešću i samokritikom ili još gore u poređenju sa drugima, velika je verovatnoća da u vašem životu neće doći do značajnijeg napretka. Da biste sebi oslobodili put za lakše disanje i željeni smer, prihvatite sebe kao najbolju verziju i dar univerzuma. Ono što se stavlja putem medija kao sistem vrednosti lepote i načina života, ne bi smelo ni najmanje da vas tangira. Reklama je prolazna i promenljiva baš kao i sam život.
Kada naiđe neki problem u životu, ne bi ga trebalo negirati. “Zašto baš ja” pitanje, samo vam dodatno oduzima dah. Umesto toga, postavite sebi pitanje “kuda dalje”. Život nam donosi rešenja kao i komplikacije, a na nama je da se osvrćemo ili spavamo u sopstvenom životu.
Svaki odrastao čovek mora na umu da ima prolaznost.
Ne da mu bude misao koja izaziva agoniju već suprotno – MIR. Svi i sve materijalno, prolazi. Život je utakmica koja ima svoje vreme trajanja. Ako niste postigli gol danas, možda je baš sutra vreme za to. Treba se upustiti u ostvarenje svojih snova, tako što će se svakodnevno uraditi po neka stvar koja tome vodi. Najlakše je odustati. Nisu svi dani ispunjeni kreativnošću i entuzijazmom, i nije svačija realnost ista. Ko je slobodan i zdrav ima šanse da ostvari snove!
Savršen život je dosadan suštinski. Ne postoji lepota življenja bez borbe. Svaka lekcija koja nam dolazi u život, s razlogom smo je baš u tom trenutku primili. Možda vam nikada neće trebati u životu integrali i matrice, osim ako nećete studirati matematiku. Nikad se ne zna. Interesovanja se u toku života takođe menjaju. Nekada suvoparni zakoni fizike postaju interesantni tek u zrelom dobu. Kod svakog je to drugačije.
Život i čovek prosto nisu projektovani da budu savršeni. Treba prihvatiti to. Savršenstvo je samo uska slika jedne iluzije, samo sekund nesvesti, savršenstvo je viša svest. Ona koja stvara. Treba prihvatiti to.