izvor:http://christianworldviewinstitute.com/new-world-order/
Čitam, slušam, razgovaram i ne verujem. Zahvaljujući moru informacija koje nas praktično opsedaju, i komunikaciji lakšoj nego ikada, počela sam da se pitam: “kakav čovek tj. žena bih trebala da postanem kako bih bila prihvatljiva kao stanovnica EU, a sada već i planete koju je zahvatio Novi Svetski Poredak?”.
Do pre petnaestak godina svetskim liderima su usta bila puna reči “novi svetski poredak” i “demokratija i ljudska prava”, da bismo izgleda ovih nekoliko poslednjih, konačno zaživeli u tom svetu.
Ja se pitam kako da se uklopim? Gde ja to grešim?
Pod okriljem ljudskih prava, kategorija koja se inače beskonačno širi, nije došlo do definisanja ljudskih obaveza. Osim one jedne, a to je da se poštuju ta prava. Naročito ona novonastala.
Aha, onda se u korist novonastalih prava, odričem otrcanog i prevaziđenog prava kao majke, da vaspitam svoju decu u duhu vrednosti koje smatram zdravim i normalnim. To je tako demode. Trebala bih, kako bi se uklopila u današnji moderni svet, svom sinu da čitam bajke o tome kako se kralj zaljubio u princa. Tako čine u predškolskim ustanovama u Norveškoj. Pored tako visokog životnog standarda nemoguće je da ljudi greše.
Svoju ćerku ću da učim kako su svi muškarci glupi i primitivni, da je idiotizam imati porodicu a pogotovo je užasno rađati decu. To rade slabe žene, sirotice, one koje se, pobogu, nisu izborile za svoja prava. Jer, ako muškarci neće da rađaju, zašto bi to žene činile? Pa jednaki smo zar ne?
Trebala bih svoju decu da pitam da se odrede kog su pola već sa četiri godine. Šta ima više da se čeka. U Kanadi za taj uzrast postoje tri različite opcije, dok je u skandinavskim zemljama definisano preko dvadeset različitih polova. Na Balkanu još uvek samo dva, to treba pod hitno da se promeni, da budemo u koraku sa svetom.
Zvanično postoji čovek u Australiji koji se bori za legalizaciju pedofilije. Možda bismo i njega trebali da podržimo…Ljudska prava donela su toliko afirmacija za šifrarnik raznoraznih bolesti, da danas psihijatri nemaju od čega ljude ni da leče. Možda bi se ti isti zdravstveni radnici trebali prekvalifikovati i početi da leče normalne kako bi konačno postali nenormalni. Inače ta reč normalan postaje sve ozloglašeniji pojam.
Kao majka, takođe, trebala bih da shvatim, da moja deca nisu moja, nego državna. Jer ako ja bezdušno kao poslednji zlikovac, svoje dete pljesnem po dupetu, država mora da reaguje. Ja kao kriminalac trebala bih sama da se prijavim i odem zatvor , i samoinicijativno da tražim da mi zabrane pristup deci.
Takođe, obrazovni sistem najbolje zna šta je najbolje za moju decu. Ko sam ja da se tu mešam. Čim navrše 7 godina, odmah treba da shvate da su “tata i tata” takođe opcija u sferi izučavanja porodice tj. prirode i društva.
Kao žena trebala bih pre svega da shvatim da nisam seksualni objekat. Da je bilo kakav komentar ili kompliment upućen na račun mog izgleda, seksualno uznemiravanje. Pa valjda imamo još nešto osim tela. Ko me pita da li sam žena ili mi kaže da sam debela, direkt ide u zatvor. Super su ove kampanje gde se ne sme reći nikome ništa na račun izgleda. I ti lekari budale što govore da je gojaznost štetna za zdravlje. Fašisti. U Kanadi (punija) deca koja ne žele na sistematskom pregledu da se mere – ne moraju, e to je prava stvar.
Samo sebe gledati. Sve je moguće ako sanjate. To je poruka neoliberalnog kapitalizma koji konačno legalno otvara mogućnost bogatim gej muškarcima da kupuju decu u zemljama trećeg sveta. Zar ima onih koji ne razumeju ovu romantičnu potrebnu zaljubljenog para? Pa šta ima veze što im priroda ne da, “će da kupe decu bre, kad se ima para”.
Pravda je u rukama bogatih. To smo mi na Balkanu već savladali kao lekciju nakon “više nego uspešne tranzicije” tj privatizacije. Ma šta će “običnom” čoveku pravda, šta on uopšte može sa njom?. On obožava da je tu šraf, poreski obveznik, koji će punog srca, režim i sistem svojim radom da održava.
Kao pripadnica ozloglašenog naroda, trebala bih svoju decu da naučim da se stide svog “genocidnog” DNK. Da zabodu glavu u pesak, pa da nam čike sa zapada daju bombonu. Koje crno dostojanstvo, važni su krediti.
Ukratko, trebala bih da budem idiot bez mozga, bez kritičkog mišljenja, koji je spreman da upropasti planetu kako bi nekolicina bolesnika bila afirmisana od strane društva. Trebala bih da budem spremna da odustanem od budućnosti i potomaka dalje od jedne generacije. Da prihvatim sve što nekoj budaletini u nekoj fotelji padne na pamet da servira mojoj deci. Trebala bih sve to da prihvatim oberučke i postanem i sama advokat te izopačenosti. Hvala lepo, ali ne u ovom životu!