Teško je oteti se utisku da sve veći broj žena piše javno o tome kako su im deca prepreka u “normalnom” toku života. Ovo su dani apsurda i neverovatnih ektrema gde deo žena tj parova čini sve da bi došli do svog potomstva i onaj drugi deo populacije koji se zgražava nad imanjem dece. Taj odnos sigurno nije pola pola, ali je sve više onih koji se javno oglašavaju kako su im deca ogroman teret u životu.
Definitivno bi trebalo postaviti standardno psihološko testiranje muškaraca i žena u reproduktivnom dobu. Na taj način da se odredi ko je zaista spreman, a ko ne, za roditeljstvo. No, kako ni sami psiholozi nisu uvek baš uvek najsjajniji, možda bi najbolje bilo da “Majka Jevrosima” vaskrsne i napravi taj famozni test.
Na taj način bi se izbegle mnoge tragedije, one sa fatalnim ishodom svakako, a takođe bi bilo manje dece koja pate jer nisu s ljubavlju prihvaćeni od strane svojih roditelja. Danas je tako često moguće pročitati rečenicu: ” majke ne zavole odmah svoju decu”. Pa kada će ih zavoleti , pitam se, kad napune 18 godina i skinu im se s grbače? Zar nije najnormalnija moguća stvar na svetu obožavati taj prelepi novonastali život, obeležje besmrtnosti i oazu bezuslovne ljubavi zvanu BEBA. Možda bi te iste “majke” više volele svoju decu da ih rodile “negde drugo”. Ima i takvih konstatacija, i dalje tvrdim, da su više nego imbecilne. Postoji mogućnost da bi te iste žene, možda volele svoju decu više da imaju uslove za život kao Melanija Tramp. Da neko drugi za njih obavlja “prljave poslove” podizanja dece. Ljubav je postala za mnoge uslov, čak i ljubav prema rođenom detetu.
Pojedine se ponašaju kao da su jedine rodile dete, razmažene, ne mogu da podnesu dečiji plač. Ne mogu da se bude noću, ne mogu da ih paze danju. Mrzi ih da uče svoju decu da hodaju, da skidaju pelenu, i što je najgore, da ih vaspitavaju. Ima onih koji jednostavno ne mogu da uklope sopstvenu decu u svoj dnevni raspored. Danas se na majku sa više od dvoje dece gleda sa podozrenjem. Baš kao da su učinile neki prekršaj što uživaju u majčinstvu.
Došli smo već do trenutka, kada bogate žene angažuju siromašne da budu trudne umesto njih. Tzv surogat roditeljstvo postalo je trend rasprostranjen skoro koliko i tetoviranje obrva. To je dokaz da je sve stvar samo onoga što želi EGO.
Nažalost ta lenjost i emotivna osakaćenost se takođe prenosi sa kolena na koleno. Jedna nemarna generacija, pretvori svoja pokolenja u takve gnusne lenjivce. Onda ti takvi sada, zahvaljujući društvenim mrežama kao beskonačnom prostoru za istresanje gluposti, krenu da promovišu svoju bolest, tražeći za uzvrat afirmaciju od ljudi sličnih njima. Niko nije rekao da je lako, ali svaki normalan i zdrav čovek zna da je majčinstvo i roditeljstvo vredno svakog truda. Mogli bi se i ti egocentrici zapitati odakle njima život? Koliko je sužena svest u lenjosti, govori upravo taj odnos.
Svakako je legitimno i reći “NE” roditeljstvu, mnogo bolja opcija od rađanja dece bez ljubavi, ili besomučnih namernih pobačaja. Danas bar postoji kontracepcija u hiljadu varijanti.
Nisu samo žene te koje imaju taj kvar u srcu i duši, tu pripada i more muškaraca koji su emotivno osakaćeni. Zato je bolje i daleko poželjnije za one koji bi želeli da su sebi ceo život centar sveta, da nemaju decu uopšte. Da poštede nevinost i ljubav novopridošlih duša na ovaj prelepi i prestrašni svet.
