Jednom davno, pre samog rođenja, odabrala si baš njega.
S kojim je noć kratka za sve ono što jedno drugom želite reći.
Čija te duša miluje ne dodirujući te.
Koji u tebe veruje i tera te da poveruješ u sebe onda kada u sebe vere nemaš. Kaže da si bitna. Njemu i celom svetu.
Poznat ćeš ga po duši koja treperi i sjaju u oku koji zaiskri kad se pojaviš. Po zagrljaju toliko čvrstom kao da ćeš mu kliznuti kroz prste.
Od prvog susreta u ovom svetu više ništa neće biti samo crno ili belo. Već celi spektar tonova, svaki s novim osmehom. Novom rečju. Novim dahom.
Trebaće ti kao vazduh bez kojeg ne možeš. Na čiji nedostatak se ne možeš navići. Bolno. Napola dišući.
Ne gradi život bez onoga koga si odabrala jednom davno pre samog rođenja. Jer bez njega biće sličan kuli od karata koja se dahom može srušiti. Ili samo jednim njegovim zagrljajem. Osmehom. Laganim kao svitanje.
To je onaj s kojim ti je dovoljno samo da budeš. I da ne morate baš ništa. Jer ste predodređeni za večnost i ljubav koja vam zbunjuje razum. U koju se ništa smisleno ne uklapa. A veći smisao od toga ne vidiš.
Zbog njega ti um izgleda kao najgori mučitelj. A srce stvara najlepše note. I raste izvan granica pojmljivog. Duša ti titra isto kao prvi put kad ste se sreli i dotakli. Čak i deset… dvadeset godina kasnije. Isto, baš svaki put.
Poznaćeš ga po ljubavi. Jer rasteš kad ti priđe. I čini da se osećaš voljenom, čak i kada ti to ne kazuje. Dok toga još ni sam svestan nije.
Vredna si ljubavi. One koja gradi tvrđave. Leti preko planina. Koja čini da planeta bude divno mesto za disanje u dvoje.
Ne pristaj na manje od toga. Ni zbog vremena koje prolazi. Ljudi koji ti govore da ti izmiče. Zluradih pogleda i govorkanja. Osećaja da mu nisi dorasla. Ili ma čega drugog.
Jer ste se dogovorili odavno… još pre rođenja. Da ćete stazom jedno kraj drugog hodati. I upijati svetlost kao jedno biće.
Za to vredi živeti. I disati.
Izvor: Tatjana Kuljača.me