Ljubiša Samardžić je bio gotovo mesec dana na bolničkom lečenju u Kliničkom centru Srbije, na Odeljenju hematologije, jer je njegovo zdravstveno stanje bilo izuzetno loše.
foto D Pogrančić (jutarnji list)
On je u decembru prošle godine imao tešku operaciju tumora na mozgu i tada su lekari imali optimistične prognoze, a tri meseca kasnije spekulisalo se da se glumac zbog glavobolja, vrtoglavica i mučnina nakratko vratio u bolnicu. Ipak njegovo zdravstveno stanje se svakim danom sve više komplikovalo, na Kliniku za hematologiju smešten je zbog leukopenije, smanjenog broja leukocita u krvi i hronične limfocitne leukemija od koje je Samardžić bolovao.
Njegovo poslednje pojavlivanje u javnosti bilo je 30. marta u Domu omladine na otvaranju 64. Martovskog festivala – beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, gde je prikazano njegovo poslednje ostvarenje “Panta rei”. On je tada na otvaranje stigao u pratnji supruge Mire. Tokom svečanosti otvaranja, iz prvog reda, nasmejano se obratio publici, što je ispraćeno gromoglasnim aplauzom.
– Nemam reči. Uzbuđen sam. Ovaj moj dokumentarni film je pao u vreme kada me zdravlje ne služi, ali u svakom slučaju – idemo dalje – rekao je tada kroz osmeh. Film “Panta Rei” je biografskog karaktera. Između ostalog, obuhvata čitav spektar likova; od Ljubišinog oca rudara do supruge Mire, koja mu je bila velika podrška i oslonac do poslednjeg dana. Samardžićev dokumentarac kroz intimno svedočanstvo, od skromnog detinjstva u provinciji preko dolaska u Beograd i studija na Akademiji do velike karijere, daje i skicu za portret domaće kinematografije. Kao i upečatljivu sliku jednog vremena koje je dobrim delom i on sam obeležio pre nego što je otišao u legendu.
Ljubiša Samardžić rođen je 19. novembra 1936. u Skoplju. U porodici rudara da bi kasnije postao istaknuto ime u jugoslovenskoj kinematografiji. Od 1960. do danas ostvario je više od 70 filmskih i televizijskih uloga. Sarađivao je sa svim jugoslovenskim rediteljima. Pa je onda krajem devedesetih i sam preuzeo režisersku palicu. Godinama ga je pratio nadimak Smoki. NJega je dobio zbog uloge mladića Smokija u filmu “Peščani grad” 1962. godine. Karijeru Ljubiše Samardžića pratila je jedna posebna saradnja sa koleginicom Milenom Dravić. Prvi put se sa njom na filmskom platnu pojavio u “Prekobrojnoj”. Nakon tog ostvarenja su zajedno igrali 25 puta.
Njegov glumački talenat je često bio nagrađivan pa je još 1967. na Filmskom festivalu u Veneciji osvojio Zlatnog lava za ulogu u filmu “Jutro”. Tokom karijere tri puta je osvajao Zlatnu arenu u Puli. Takođe je dobio Gran pri na Filmskim susretima u Nišu za ulogu u “Vrućem vetru”. Bio je prvi glumac sa nagradom AVNOJ-a. Dobio je nagradu Pavle Vuisić za životno delo, a nagrađivan je i njegov režiserski rad.
Pre tri godine je otvoren trajni legat Ljubiše Samardžića u Jugoslovenskoj kinoteci. Tamo se nalaze njegove nagrade, memorabilije sa snimanja, fotografije, posteri filmova…
Izvor: Blic.rs