Naslovi dnevnih novina su prepuni bombastičnih izraza kao što su Ekskluzivno, Skandalozno, Užasno, Strašno, Neverovatno. Klikabilnost samog naslova omogućava novinama da se bolje prodaju, jer na taj način privlače više čitalaca. Ono što je glavno pitanje jeste ko su ljudi koji klikću na vesti čiji naslovi počinju baš ovim izrazima. Jasno je da se novinarstvo svelo na senzaciju, a ne na informaciju. Ali kako smo dospeli do toga da je baš svaka vest bajata čim se objavi?
Ekstremni govor prisutan je u svakoj četvrtoj vesti najtiražnijih medija u Srbiji.
A njegova jedina namera je podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i osećaja nesigurnosti i netrpeljivosti, zaključak je istraživanja “Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji“.
Navodeći da su analizirani tekstovi u 16 štampanih, elektronskih, onlajn i agencijskih medija, od maja do septembra, direktorka Centra za nove medije “Liber” Tatjana Vohovec je kazala da su ekstremne vesti irelevantne. Ali i da izazivaju negativne emocije, uzbunjuju javnost i služe kao sredstvo političke propagande.
“Prikupljeno je 36 960 medijskih objava od kojih je 9 436 sadržalo neki element ekstremnog govora. Najveći deo ekstremnog opisivanja prisutan je u rubrici Hronika. Nju sledi rubrika Zabava i što je posebno interesantno, Vremenska prognoza“, kazala je Vehovec.
Prema njenim rečima, ekstremni govor u rubrici “Hronika” karakterišu izrazita brutalnost, preterivanje i senzacionalistički narativi.
“Noseće reči u takvim vestima su Pakao, Užas, Horor, Panika. Ovakve vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju. Sa druge strane, socijalna posledica takvog izveštavanja je smanjenje ili ukidanje osetljivosti publike na zločine. Takođe se stvara iluzija o sveprisutnoj opasnosti od ubica i nasilnika”, navela je direktorka centra “Liber”.
Ona je dodala da naslovi sa ekstremnim sadržajem promovišu mizoginiju u 25% tekstova, a širenje netrpeljivosti u 15% tekstova.
“U temama o Hrvatskoj i Kosovu koriste se izrazi ‘Ustaše‘ i ‘Šiptari‘ kojima se kroz šovinističko izveštavanje i isticanje nacionalnog ponosa Srba širi netrpeljivost prema drugima”, kazala je Tatjana Vehovec.
Kišjuhas: “Šuma vrlo alarmantnih izveštaja”
Sociolog Aleksej Kišjuhas ocenio je da u srpskim medijima postoji “šuma vrlo alarmantnih izveštaja”.
“To nisu vesti, iako imaju takvu formu. U njima dominira izrazita brutalnost, senzacionalizam, njihova jedina namera je da šokiraju i uznemire publiku. Takvi naslovi generišu neutemeljeni strah među građanima, a u Srbiji proizvodnja straha ima jasnu političku i propagandnu poruku”, naveo je Kišjuhas.
Prema njegovim rečima, u analiziranim tekstovima dominira narativ o Srbima kao moralno ispravnom narodu kog su zapadne sile nepravedno kaznile dok se generišu amerikanofobija, ksenofobija i islamofobija.
“Najopasnija je praksa grubog širenja etničke netrpeljivosti koja se graniči sa govorom mržnje. To je nastavak vođenja ratne politike medijskim sredstvima, odnosno tipičan primer posleratne propagande koja ima značajne društvene posledice”, kazao je Kišjuhas.
On je dodao da je raskorak između ekstremnog opisivanja i objektivnog izveštavanja najvidljiviji u vremenskoj prognozi.
“Neprimereno se dramatizuju kiša, grmljavina, visoke letnje temperature, a dominiraju reči kao što su Pakao, Katastrofa, Opasno, Preživljavanje“, kazao je Kišjuhas.
I mada znamo da društvene mreže nikad ne spavaju nije na odmet zapitati se kuda vodi ova medijska tortura? Kao da praćenje već nije dovoljno narušavanje slobode već nas i naslovi dnevnih novina drže u stavu mirno. Zbog čega? Ili, zbog koga?
Izvor: n1info