Svakodnevno se obraćajući svojoj deci, roditelji bi mogli da obrate pažnju na količinu zabrana i odobravanja koje im upućuju. Da li deca previše često čuju NE i da li su to zaslužili – pitanje je sad. Jasno je da detetu ne možete da kažete bravo kad udari drugo dete ili kad neće da deli, međutim podrška nikome nikada nije bila višak. Štaviše, deca koja su imala podršku svojih roditelja znatno su se lakše nosila sa svim teškoćama koje im je život donosio. To ne znači da bi trebalo rešavati probleme svoje dece ili odustati od vaspitavanja, već maksimizirati potencijal i bliskost na relaciji roditelj-dete.
Jer je jedina stvar koja ide uz rame sa količinom ljubavi u odnosu roditelj-dete zapravo POVERENJE. Ono se gradi svakodnevno.
Srećna sam što si baš ti moje dete.
Ponosim se tobom.
To je super ideja.
Volim što sam tvoja mama.
Ti si meni najvažnija.
Volim te.
Verujem u tebe.
Znam da si uradila sve što si mogla.
Uvek možeš da kažeš šta želiš a šta ne.
U pravu si.
Činiš me srećnom.
Uživam u onome što radiš
Uživaj u onome što radiš.
To je bio odličan izbor.
Drago mi je da imaš nameru to završiš.
Puno si mi pomogao.
Super je što si radoznao.
Volim da se igram s tobom.
Nisam to znala.
To je super pitanje.
Probaj da to rešiš na svoj način.
Svi pravimo greške, ne brini.
Ne brini.
Super si u tome.
Volim te i kada sam ljuta.
Žvuči patetično kada stoji ovako sve na gomili, međutim za svaku situaciju postoji adekvatna podrška. Sigurno je samo da podržavajaući decu ovakvim rečima, nikada ne možete da im naudite. U moru izdavanja dnevnih “naređenja” svojoj deci, i korišćenju vaspitnih mera, zastanite, probudite se i počastite svoje dete podrškom.