Ne volim januar, ni bele zimske vragove…
…Rekao je Đole. Ali ne i ja.
Leto mi nije najdraže godišnje doba, ali to nije uvek bilo tako. Volela sam ga polovično do kraja srednje škole kad je leto značilo samo jednu stvar – školski raspust! Rođena sa niskim pritiskom, leti sam oduvek bila “smorenija”. Ma volela sam ja leto i posle, u studentskim danima iako sam uvek spremala neki ispit, ali mogla sam sama sebi da organizujem dane kako sam htela, mogla sam ići gde god sam htela, biciklom naravno, bančiti do kad god sam htela, spavati do kad god sam htela… ali dobro, to je već šira tema od “leta”.
Kad sam našla prvi full time posao počele su opasno da mi smetaju letnje vrućine koje su me totalno usporavale, ali svejedno sam se radovala moru i Exit-u. Onda sam postala mama… A leta su postala teški smor.
Biti mama na 35 stepeni je težak posao. Svi smo zajedno znojavi i lepljivi. Još kad se klinci umusave, pa se češu po glavi od znoja, grrr…
Osuđeni na klimu. Napolje se može ili u 7 ujutro ili u 7 uveče.
Ako provodimo leto u gradu odlučujemo se da odemo na obližnji gradski bazen, puni entuzijazma. Greška. Vrti mi se u glavi od gužve, dece koja skaču u vodu i vrište, samo sam se još više izmaltretirala i kući se vraćamo jednako znojavi i umorni. Bolje lavor s vodom na balkonu. Barem mogu na miru brćkati noge i ispijati ajs kafu.
Leto na moru. Izležavanje na plaži, sada je samo uspomena. Umesto knjige sad u torbi nosim plastične posude pune oguljenog voća, vodu, pelene za kupanje, pa za posle kupanja, kreme i kremice… Neizlaganje suncu od jutra do mraka i sprovođenje posebnih veština da se ostane u hladu, mazanje, šeširići, limunići… Ako uspem da pregledam inboks, pobeda!
Teškog srca shvatam da NI ovo leto neću stati u kupaći od pre udadbe i porođajnog doba. Ali je sreća pa su se jednodelni modeli i duboke gaće retroaktivno vratili da meni olakšaju kamuflažu.
Insekti. Mržnja. Zujanje u 4 ujutro ili skakavac koji mi ne da da uđem u rođenu kuću.
Od duvanja šlaufa i mišića dobijem emboliju. A tek izduvati i uštedeti prostor u međuprostoru…
Vrhunac provoda je čokoladno isflekana nova haljinica… jer samo ću reći – sladoled.
Ulazak u vrela kola, sa još 4 nervoze, treniraju moju volju i čine da postajem bolji čovek, dok klima izbacuje onaj vonj sa koksaki virusom i počinje da šljaka u svom punom sjaju. A mene već promaja opalila i uvo je počelo da me boli, ali dobro.
Kažu “pa zimsko dete”. Da, jesam zimsko dete i mnogo više volim svežu zimu od lepljivog leta. I menjala bih 10 letovanja za jedno skijanje. A kakvo će tek biti sledeće leto sa novopridošlim blizancima… stay tuned.
Izvor: mamaJo.rs