Odnosi među ljudima veoma su komplikovani. Pitanje je mogu li uopšte da budu prosti. Smejanje dođe kao lek i oporavak duše i tela, a da li se ono ipak ponekad smatra prekršajem. Svaki odnos prolazi kroz faze i razna iskušenja, nismo ni svesni koliko je svaki dan i sitnica važna. Ne živi se za budući momenat utopijske harmonije i sreće, već u svakom trenutku svesnosti ovog života.
Čim se dvoje ljudi spoji, u sunovratu ogromne zaljubljenosti izgube se glave. Često i neki delovi slobode. Odmah počinje adaptiranje obe ličnosti u odnosu na želje onog drugog u vezi. Ljubav raste, odnos cveta, ona treća lica postaju ozbiljan višak. Ona drugarica je nepodobna, loš primer, onaj njegov drug je švalerčina. Ne kod svih parova, ali dešava se često. Redukcija i “redakcija” okruženja. Tu padaju prve glave, i javlja se prva tenzija. Svako suštinski voli svoje okruženje u vidu prijatelja, ali voli i svog božanstvenog dečka, odnosno devojku. I nekako prođu ta slatka vremena, veza preraste u brak, brak u sve – samo ne mirnu luku. Konsantno pravljenje kompromisa, i najstrpljivijeg čoveka baca na muke. Ima onih koji se živi ne čuju ali ipak tinjaju u sebi. Ne mora to da bude nepodnošljivo, jasno je, ali postoje oni dani kada biste radije tucali kamen u Sibiru, nego delili prostoriju s dragim.
Osim tih ekstremnih dana, kada robija deluje kao spas naspram bračnog života, postoje i oni manje intenzivni u svojoj negativnosti, ali dovljno naporni da neke stvari jednostavno bivaju neprihvatljive.
Tišinu u kući gotovo je nepristojno prekinuti muzikom. Najčešće. Nekako, postane suvišno biti previše često nasmejan i srećan.
Ta muzika previše razgaljuje, može neka pesma koja ne razdrmava baš puno. Tiho pusti, ne pojačavaj! Zaigrati je već previše, osim ako je neki naivni ples sa decom, to može, u redu je…
A oni dani, kad vam je prosto neprijatno da se nasmejete. Ne tako, ok je da se smejete zajedno, ali kad je prosto nelegitimno nasmejati se sa nekim drugim, ko nije, “o svevišnji” izabranik vašeg srca. To ne prolazi bez potpitanja. S kim se to smejete i zašto. Ono kad skupljate usta da ne puknete od smeha, da ne biste poremetili balans nadošle tenzije. To su oni neki dani valjda, punog meseca i zubatog sunca, kada nam ćoškastost raspoloženja, prosto nalaže “namćornost”. A disbalans u raspoloženju među partnerima neretko postoji. Što su jača dva karaktera koja dele krov nad glavom, disbalans je češći. Važno je samo da to ne potraje.