Franc Kafka je tokom života puno pisao, ali je stalno spaljivao svoje rukopise kojima nje bio zadovoljan. Međutim, sačuvao je pojedina dela koja je preuzeo njegov najbolji prijatelj Maks Brod, koji ih je objavio nakon Kafkine smrti.
Tri Kafkina romana – “Proces”, “Zamak” i “Amerika” objavljeni su u periodu od 1925. do 1927. godne, da bi četiri godine kasnije (1931. godine) objavljena i zbirka pripovedaka “Veliki kineski zid”.
Za priču “Presuda” bila mu je dovoljna samo jedna noć u periodu kada je bio veoma produktivan i kada je radio na romanu “Amerika” i pisao pripovetku “Preobražaj”.
Tokom boravka na selu 1917. godine, kada mu je dijagnostifisirana tuberkuloza, pisao je krake priče, komade, koji čine zbirku pod nazivom “Razmiljanja o Grehu, Nadi, Patnji i Pravom putu”.
Sačuvana su i pisma koje je Kafka pisao i objavljena su u obliku zbirki.
S obzirom na to da je Kafka bio prilično povučen, čudan, pa čak i bolestan, njegovo psihičko stanje se u velikoj meri oslikavalo i na dela i likove koje je stvarao. Tako su često glavni likovi u njegovim delima primetno drugačiji. Imaju problema u komunikaciji i razumevanju sa drugim ljudima, imaju neke svoje principe i spostvenu logiku kojom se vode.
Za života je napisao puno dela koja su bila cenjena samo u užim literarnim krugovima. Razlog za ovo može biti i to što je objavio samo nekoliko pripovetki u različitim časopisima. Za Kafku se možda nikada ne bi znalo u svetu, niti bi se o njemu ikada pričalo da nije bilo njegovog prijatelja Maksa Broda.
Kafkina dela u teoriju književnosti uvela su terin “kafkijanska atmosfera” koji predstavlja označavanje neobične situacije, kakve su se često nalazile u njegovim delima – pogotovo u “Procesu” i “Preobražaju”. Neki od primera za takve situacije su – atmosfera koja vlada kada birokratija nadvlada pojedinca što dovodi do osećaja beznađa, bespomoćnosti i izgubljenosti.
Kafkijanski elementi često se pojavljuju u egzistencijalističkim delima, ali se primenjuje i izvan književne interpretacije – kako bi opisao svakodnevna događanja i situacija koje su aspurdne, bizarne ili nelogične.
Franc Kafka – čuveni citati
Staze nastaju hodanjem.
Mladost je srećna, jer je sposobna da vidi lepotu. A svako ko ima sposobnost da vidi lepotu, ne može da ostari.
Strasnim verovanjem u nešto što ne postoji, mi to stvaramo. Ne postoji samo ono što se nedovoljno želi.
Kada je čovek sam, uvek je u lošem društvu.
Zlo može zavesti čoveka, ali ne može postati čovek.
Oni koji ne pamte prošlost osuđeni su na to da je ponavljaju.
U čovekovoj borbi protiv sveta, kladi se na svet.
Ljudi koje najviše razdiru strasti, najviše mogu i da uživaju u životnim slastima.
Počnite s onim što je ispravno, a ne sa onim što je prihvatljivo.
Iza određene tačke ne postoji mogućnost povratka. Do te tačke treba doći.
Preuzimajući na sebe preveliku odgovornost čovek se uništava.
Sebe najiskrenije osećam samo kad sam najočajniji.
Knjiga mora biti sekira za smrznuto more u nama.
Žene imaju veliku moć. Kad bih nekoliko žena koje poznajem mogao nagovoriti da zajedno rade u moju korist, mogao bih uspeti.
Ljubav nije problematična baš kao ni auto. Problematični su vozač, putnici i ulica.