Esma Redžepova, sto života u jednom veku

0
134
Esma Redžepova
esma redzepova
Esma Redzepova

Esma Redžepova je oduvek delovala kao entitet nekog višeg reda, odavala je utisak nadljudskosti, a mnoge činjenice vezane za njen život, zaista su potvrda njenih supermoći. Godine 1976. u Gandinagaru, Indiji, proglašena je za kraljicu romske muzike, što joj je dalo veliki motiv da neumorno radi i stvara. Stvorila je više od 580 umetničkih dela, što uključuje preko 100 singlova, 20 albuma i šest filmova.

Govoriti o njenoj karijeri i priznanjima gotovo je suludo, to je žena koja je u proseku za vreme svog aktivnog nastupanja imala više od jednog koncerta dnevno! Kako je stigla u međuvremenu da živi, stvara i bude bilo šta drugo. Prosto, sve to zajedno deluje nemoguće. Ona je zaista dokazala da dan ne traje za svakoga isto.

Esma je imala je 48-oro dece. Sve ih je rodila iz srca, svima im pružila utočište, šansu da budu najbolja varijanta sebe i najvažnije – pružila im je ljubav. Zar ova činjenica nije više nego nestvarna?! Nekima od nas je i dvoje dece prevelika obaveza, uslovno rečeno. Koliko je ona bila otvorena da voli i daje sebe, prosto je nezamislivo. Tako da vest o njenoj smrti deluje kao lažna objava. Da li majka koja ima toliko dece uopšte može da napusti ovaj svet… Da je njena misija bila da bude samo roditelj, i u toj misiji bi bila jedna od najuspešnijih ikada.

Prelepu romsku muziku je zajedno sa Šabanom Bajramovićem popularizovala i predstavljala u celom svetu. Njih dvoje važe za magove glasovnih modulacija, a dostići nivo njihovog umetničkog izražavanja, gotovo je nemoguće. Pesmu “Đelem Đelem” su upravo njih dvoje doveli do neverovatne svetske popularnosti. Bila je izvođena i obrađivana nebrojeno puta u najrazličitijim delovima sveta.

Esma sebe nije smatrala prevashodno humanitarcem, već čovekom. Sve ono što je radila za druge i posvetila im, sve je davala od srca.

Uradila je mnogo. Bljutavo je reći – previše. Uradila je toliko nemogućih stvari, u sopstvenoj režiji i bez milionskih projekata. Zahvaljujući njenom ličnom zalaganju, njenom individualnom doprinosu da ovaj svet bude bolje mesto, DVA puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Osvojila je tu istu nagradu i mnogo više puta u srcima ljudi koji je poštuju i vole. A njih je puno.

Bila je svesna prolaznosti života i često ju je isticala kao spiritus movens. Za nju je “iskoristiti dan” bio pravi imperativ. Vreme nam je svima sudija. Ali sve do te presude živimo i imamo šansu da ostavimo trag. Ona ga je svakodnevno uvećavala. On je odavno već neizbrisiv. Počivaj u miru i najlepšim melodijama!