Od kada je sveta i veka, traju igre između muškaraca i žena, a njihova evolucija očigledno ne prestaje. Živim u zemlji čija ministarka spoljnih poslova često naglašava da ta ista zemlja vodi feminističku spoljnu politiku. Šta to znači zaista u praksi? To je malo teže objasniti obzirom na to da je jedan od najvećih prihoda te iste zemlje ekonomska saradnja sa Saudijskom Arabijom.
Nemam ništa protiv feminističkih pokreta, naprotiv, kao ženi mi je drago da smo se izborile za ravnopravnost u civilizovanom društvu. Možda ne do kraja, ali idemo ka tome. Na Balkanu je feminizam dobio otelotvorenje u nekim pogrešnim ženama, koje nisu feministkinje već teško oboleli psihički slučajevi, koje se kriju pod maskom zaštite žena i “oštećenih” građana kojima u praksi sigurno nikada ne bi pomegle.
No, vratimo se svakodnevnici. Moja komšinica u predgrađu razvijenog sveta(hahahaha), se upustila u razgovor sa mnom jednog divnog majskog popodneva. Razgovor je tekao vrlo neobavezno i stigosmo nekako do ženskih nogu i muških pogleda. Ko koga gleda, kako, zašto i koliko je to u redu. Inače, kad neko krene da morališe oko te puste priče digne mi se kosa na glavi. Jasno, zauzimam kontra stav bez daljeg razmišljanja. Samo da naglasim – žena ima 130 kilograma, što naravno ne bi bilo važno ni u jednoj drugoj priči, osim u ovoj.
Muškarci su se uključi u celu priču, i krene sve u peršun. Jedan izusti kako bi njemu bilo super da svi kao zveraju u noge njegove žene, jer što je zaboga ona tog dana izabrala tako kratku suknju, ako ne zbog toga. To bi, on tvrdi, za njega bio kompliment. Komšinica promeni boju na licu i nastavi priču dalje. Eto, tvrdi ona, nije isto kada muškarac kaže ženi “imaš lepe noge ” mirnim tonom, ili kada joj kaže “imaš lepe noge” – ONIM tonom. Nekoliko puta sam tražila da mi objasni to intoniranje i šta iz toga sledi, pravila sam se glupa, jer me ona smatra nižim bićem zato što sam iz Jugoistočne Evrope.
Hm…Ima dakle dobrih i loših tonova kada se upućuje nekome kompliment.
Nisam to znala. Njen muž odmahuje rukom, kao pogrešna tema, nemojte o tome, tišina, tišina, upomoć. Čovek se razmahao, ali ne sme da progovori. Ona, šira no duža, ali upućena u te igre kao okorela ljutafeministkinja, gaji prezir prema onim ženama koje uživaju u komplimentima. Sve vreme dok govori vrlo je besna i frustrina i puna onog laznog entuzijazma i samopouzdanja kojim se većina radikalnih feministkinja “kiti”. No tu postoji jedna kontradiktornost. Da li je dotična svesna da dobija platu, između ostalog , zahvaljujući Saudijcima, jer se prosveta finansira iz budžeta. Da li je i onda feministkinja, ili samo kad joj zatreba da opravda svoju inertnost i nezadovoljstvo sopstvenim životom. Biti nezadovoljan i inertan je sasvim u redu, razume se. No zbog komplimenta mogu da lete glave.
Sve je postalo seksualno uznemiravanje. Čak i to kada muškarac udeli kompliment ženi – pogrešnim tonom. Zbog toga lako može da izgubi posao, ako pogreši “tonalitet”. Ok, postoje neke granice, ali dokle to sve vodi? Ovo je drugi ekstrem od onoga gde žene dobijaju batine samo zato što nisu uradile ili su uradile neku bizarnu stvar. Postoje li igde više na planeti normalnih odnosa među ljudima?