Sada već davne 2001. godine sam napisala svoj maturski rad na temu Poremećaji seksualnih nagona. Literatura koju sam koristila nije bila preobimna i uglavnom sam koristila knjige, seminarske radove i udžbenike “novijeg datuma”. Ipak, kako je vreme odmaklo, sa ove vremenske distance mogu slobodno da primetim da se nije samo literatura promenila.
Naime, većina literature koju sam koristila, kao što rekoh, bila je novijeg datuma. To su uglavnom bili udžbenici štampani kasnih 80.-ih i ranih 90.-ih i svi do jednog su homoseksualizam smatrali poremećajem seksualnog nagona. Ali, ajde prvo, knjiški, da definišemo šta je to u stvari nagoni i poremećaji nagona. Nagoni su ono što nas iznutra podstiče na određene aktivnosti. Dele se na primarne i sekundarne. Seksualni nagoni spadaju u sekundarnu grupu nagona.
A poremećaji seksualnih nagona predstavljaju izmenu intenziteta i načina na koji se ti nagoni i realizuju.
Jednostavnije, psihologija, a bogami i biologija, seksualne odnose smatraju spojem izvršenja fizičkih nagona (produžetak vrste) i psihičkog opuštanja. Normalan seksualni čin, prema biološkoj definiciji, zahteva dve jedinke različitog pola koje se spajaju svojim genitalnim organima. I, iako u životinjskom svetu postoje hermafroditi (organizmi koji imaju odlike oba pola) kada se spoje, jedna jedinka preuzima ulogu muške jedinke, a druga ženske. Jednostavno, zar ne?
Stvar koja je meni zagrebala misao jeste da se u literaturi još novijeg datuma nigde, ali apsolutno nigde, ne pominje da je homoseksualizam poremećaj seksualnog nagona. I da se razumemo, nije ovo atak na gej zajednicu
