Životinje su oduvek za čoveka bile izvor. Hrane, sigurnosti, topline, prijateljstva. Nakon Drugog svetskog rata, u Americi je proizvodnja mesa postala veliki i unosan posao. Većina životinja danas se uzgaja, živi i hrani u posebno ograđenim, neverovatno skučenim prostorima.
Vreme je novac. Ljudi je sve više, potrebe su sve veće, a proces od uzgoja životinje do gotovog proizvoda i prodavnice je sve kraći. Nesrećne životinje neprirodno žive i tove se te im se daju svakakvi hormoni kako bi što pre dostigle željenu kilažu.
Ono što je alarmantno je što se većina životinja koje se masovno uzgajaju i kolju, hrani drugim, bolesnim životinjama, đubrivom, pa čak i plastikom.
Neverovatno je da je sasvim legalno hraniti ih mrtvim životinjama – lešinama pronađenim pored puta, eutanaziranim mačkama, psima ili nekim drugim mrtvim sunarodnicima..
Bolesna hrana vodi ka bolesti stada. Zbog toga su potrebne ogromne količine antibiotika kako bi se životinje, određene za ishranu ljudi, održale u životu. Sve dok ne stignu do klanice. Sve to, logično, katastrofalno utiče i na ljude koji to jedu. Kako fizički tako i psihički.
Nedavno je svet šokirala vest o farmeru koji je svoje životinje hranio slatkišima jer je kukuruz postao preskup!
Nasuprost uvraženom mišljenju da mesojedi dobijaju omega-3 masne kiseline, fabrički uzgojenim životinjama nedostaju baš te omega-3 masne kiseline. Samim tim ni njihovo meso namenjeno konzumaciji mesojeda ne sadrži iste. Čak ni losos, koji se smatra kraljem ovog sastojka, ako je veštački uzgojen, ne sadrži omega-3 masne kiseline.
Ova velika promena za relativno kratko vreme (40.-ak godina) uzrok je epidemije nedostatka esencijalnih masnih kiselina kod osoba koje jedu meso. Harvardska škola javnog zdravlja upozorava kako je ovaj nedostatak uzrok preko 96 000 smrti godišnje, koje su se mogle sprečiti da se meso nije filovalo toksinima.
Iako vlada mišljenje da je mleko zdravo i korisno, izgleda da nas mlekarska industrija vara u tom ubeđenju. Više o štetnosti mleka na ljudski organizam pročitajte ovde.
Otac medicine Hipokrat je rekao: “Neka tvoj lek bude hrana tvoja, a hrana neka ti bude lek”. I nije pogrešio. Sve što unesemo u sebe utiče na celokupni organizam. Ljudi su jeli životinje oduvek, ali ih nikad nisu hranili đubrivom. Brinuli su o njima i pazili na njih, kao da su blago. Što one i jesu.
Izvor: Atma.hr