Gubitak većeg dela zuba ne znači uvek i vađenje. Ako je koren stabilan i zdrav, moguće je uraditi nadogradnju, postupak kojim se zubu vraća čvrstina iznutra, kako bi mogao da nosi krunicu i nastavi da funkcioniše kao ranije.
Ovo rešenje je diskretno, pouzdano i potpuno neprimetno. Ali, za to je važno znati kada je nadogradnja moguća, kako izgleda, šta joj prethodi i šta sve uključuje.
Šta znači nadogradnja zuba?
Stomatološki postupak u kojem se u unutrašnjost zuba, tačnije u koren koji je prethodno lečen, postavlja čvrst materijal koji služi kao osnova za izradu krunice je nadogradnja zuba.
Drugim rečima, nadogradnja zamenjuje deo zubne strukture koji nedostaje i služi kao nosač buduće protetske nadoknade.
Važno je znati da se ona ne vidi spolja, nije estetski, već funkcionalan deo rekonstrukcije. Estetski deo dolazi kasnije, a to je krunica, koja je funkcionalno i po izgledu veoma bliska prirodnom zubu.
Dakle, nadogradnja ne zamenjuje ceo zub, već koristi postojeći koren da bi se zub obnovio. Njena funkcija je da omogući ugradnju krunice na zubu koji inače ne bi mogao da nosi plombu ili ispun. Za razliku od situacije kada je koren izgubljen, ovde se koristi ono što već postoji, bez dodatnog uklanjanja tkiva i bez promena u položaju susednih zuba.
Koliko je nadogradnja zuba trajna?
Kada se uradi na stabilnom temelju i prati pravilno izrađenom krunicom, nadogradnja može da traje više od deset godina. Nije rešenje koje “kupuje vreme”, već punopravni deo trajne rekonstrukcije.
Njena trajnost zavisi od tri stvari:
- Kvaliteta korena,
- Preciznosti izrade,
- Načina na koji se zub kasnije koristi.
Ako se poštuju ove osnove, nadogradnja ne zahteva posebne tretmane jer su redovna higijena i kontrole sasvim dovoljni.
Šta sve prethodi nadogradnji zuba?
Iako sam postupak može da se završi za jedan do dva dolaska kod stomatologa, ne bi trebalo preskakati sledeće korake:
- Snimanje zuba i analiza korena,
- Uklanjanje infekcija (ako postoje),
- Eventualno ojačanje strukture pre same ugradnje.
Pacijenti često dolaze s očekivanjem da će sve biti rešeno “odmah”. Ali nadogradnja na lošem korenu samo odlaže veći problem. Njena prava snaga je u tome što koristi ono što priroda još drži, ali tek ako je to zaista stabilno.
Koje vrste nadogradnji postoje i šta znače za pacijenta?
Nisu sve nadogradnje iste, ali pitanje nije u materijalu, već u tome šta zubu treba da bi bio stabilan i funkcionalan. Na izbor najviše utiče stanje korena, način na koji je zub ranije lečen i kakva se krunica planira.
Bitne su četiri stvari:
- Stabilnost: Nadogradnja treba da drži krunicu sigurno godinama. Ako postoji rizik od klimanja, mora se razmotriti jače rešenje ili dodatna terapija korena.
- Bezbednost: Kod oslabljenih zuba važno je da se ne stvori dodatan pritisak koji može dovesti do pucanja. Zbog toga stomatolog bira oblik i dubinu nadogradnje tako da se sila pravilno raspoređuje.
- Estetika: U prednjem delu vilice koristi se svetliji ili nelomljivi materijal koji se ne vidi kroz krunicu i ne narušava izgled zuba.
- Kompatibilnost: Ako je zub ranije lečen, punjen ili već ima neku staru nadogradnju, nova mora biti prilagođena postojećem stanju, inače dolazi do pucanja ili ispadanja krunice.
Izbor nadogradnje se pravi na osnovu preciznog planiranja i stomatološke procene šta će izdržati svakodnevno opterećenje, ali i vašeg budžeta.
Da li nadogradnja zuba boli i kako izgleda oporavak?
Sama nadogradnja zuba ne izaziva bol, jer se radi na zubu koji je već bez živca. Ukoliko je ranije rađeno čišćenje i punjenje kanala korena, moguće je da se javi blaga osetljivost narednih dan ili dva, ali bez potrebe za lekovima protiv bolova u većini slučajeva.
Pacijent se nakon zahvata vraća svakodnevnim aktivnostima bez ograničenja. Preporučuje se samo da se nekoliko dana ne grize ništa tvrdo na tom zubu, kako bi se cement potpuno vezao i nadogradnja ostala stabilna.
Zaključak: Kada zub izgubi strukturu, nadogradnja daje novu stabilnost
Ako je koren očuvan, moguće je rekonstruisati ostatak zuba tako da bude čvrst, funkcionalan i estetski neprimetan. Prvo se izrađuje unutrašnji deo, nadogradnja zuba, koji učvršćuje zub iznutra. Na njega se potom postavlja krunica koja preuzima ulogu izgubljenog dela zuba.
Ovaj postupak omogućava da se zub obnovi bez osećaja stranog tela i bez kompromisa u svakodnevnoj upotrebi. Pravilno urađena nadogradnja sa krunicom može da traje godinama i obezbedi dugoročnu stabilnost koja se od zuba očekuje.
