Alge su predstavnice morske flore čiji način ishrane igra ulogu u biološkom prečišćavanju vode. Anatomija ove morske trave joj omogućava da filtrira veliku količinu bakterija koju apsorbuje u sebe. Veoma su zastupljene u azijskoj kuhinji. Postavlja se pitanje da li su zaista dobre za ljudsku ishranu, obzirom da se hrane isključivo bakterijama?
Japan je danas najveći proizvođač i izvoznik algi. Postoji preko 20.000 vrsta od kojih se neke koriste u ishrani, kozmetici i lečenju. Prema boji se dele na zelene, plave, crvene i smeđe. U ishrani se najviše koriste spirulina, chlorella, afa, kelp, nori, wakame i kombu. Ovo morsko povrće je jedno od nutritivno najbogatijeg. Kao primer može da se navede da u jednom gramu algi ima hranljivih sastojaka onoliko koliko ih ima u 1kg voća ili povrća. Zato je njihov dnevni unos ograničen na 1,5gr (važi samo za određene vrste). Ukoliko se ne konzumiraju ispravno, može doći do trovanja.
Najbogatije su kalcijumom i jodom, a sadrže i veliku količinu gvožđa, natrijuma, fosfora, magnezijuma i kalijuma. Neke vrste algi sadrže do 75% vlakana što ih čini lako varljivom, a sporo razgradivom hranom. Obiluju vitaminom A, C i E pa su lekovite za zdravlje kože. Ono što Japanci, koji pojedu do 4kg algi godišnje, ističu kao najveći benefit jeste potpuna regulacija fizioloških procesa u organizmu. Obzirom na prirodno svojstvo algi da apsorbuju toksine u sebe, tu korist osećaju i ljudi koji ih konzumiraju. Takođe je i količina omega 3 masnih kiselina na veoma visokom nivou. Većina algi se koristi termički obrađena, u zavisnosti koja vrsta je u pitanju. Nori je jedna od retkih koja se ne kuva i koristi se u izradi sušija. Većina ostalih vrsta se suši te se od njih pravi prah koji se dodaje supama, čorbama ili salatama.
Sa medicinske tačke gledišta, alge su vrlo korisne u prevenciji i lečenju mnogih tegoba:
-Uspešno regulišu metabolizam: izuzetno visoka koncentracija joda u pojedinim algama deluje pozitivno na štitnu žlezdu;
-Podstiču detoksikaciju organizma: bogate su hlorofilom koji je snažan prirodni detoksikant;
-Pročišćavaju krv: hemijski sastav algi je vrlo sličan ljudskoj krvnoj plazmi pa one uspešno pomažu u pročišćavanju krvi;
-Odlično deluju na koštanu srž: pojedine alge sadrže veliku količinu kalcijuma što ih čini neprocenjivom namirnicom za kvalitet i zdravlje kostiju;
-Izvrsne su za mršavljenje: veliki udeo vlakana i hranjivih materija, zajedno s niskom kaloričnom vrednošću, čine alge idealnom namirnicom za mršavljenje;
-Uspešne su u prevenciji kardiovaskularnih bolesti: pojedine alge sadrže visoku koncentraciju magnezijuma koji dokazano snižava visok krvni pritisak i sprečava srčani udar;
Antikancerogeno delovanje algi je dobro poznato u mnogim kulturama, ali još uvek nije naučno objašnjeno. Tradicionalna kineska medicina koristi smeđu algu Laminariju u lečenju raka. Ajurvedski drevni tekstovi takođe preporučuju korišćenje algi za lečenje tumora. U Eberskom papirusu se pominje da su drevni Egipćani koristili alge za lečenje tumora dojke.
Prva istraživanja na algama su sprovedena 1960. godine. Prema izveštaju, koji je 1966. godine predstavio Claudio&Standardo, 68% pacijenata s rakom je pokazalo značajno poboljšanje nakon injekcija sa algama. Pacijenti su takođe mnogo bolje podnosili hemoterapije, popravio im se apetit, a kosa je počela normalno da im raste.
Pretpostavlja se da upravo fucoidan – kompleksni polisaharid, sastojak kombu i wakame alge, uzrokuje apoptozu – samouništenje ćelija raka. To potvrđuje i istraživanje sprovedeno u Japanu. Fucoidan je primenjen direktno na ćelije raka u laboratoriji što je uzrokovalo njihovo uništenje u roku od 72 sata.