Sigurno poznajete barem jednu (ako ne i više osoba) za koje znate da se pretvaraju u živi vulkan kad su gladni. Iako veoma raširen fenomen, tek nedavno je dopao pod istraživačku lupu. I tim (sastavljen od psihologa, neurologa, gastroenterologa i psihijatara) je dao svoj konačan sud. Ukoliko znate nekoga ili ste i sami pripadnici ove grupe doživeli ste tzv. hangry fenomen. Sastavljen od dve reči: gladan (hungry) i besan (angry), označava razdražljivost i smanjenu racionalizaciju, kao posledicu praznog stomaka. Ipak, nisu svi ljudi besni kada su gladni. Šta se to dešava u telu onih koji lako planu zbog krčanja creva?
Fiziologija fenomena
Ugljeni hidrati, masti i proteini se, prilikom procesa varenja, pretvaraju u proste šećere (kao što je glukoza), aminokiseline i slobodne masne kiseline. Ovi sastojci se distribuiraju u krvotok, odakle se sprovode do zasebnih organa, koji ih pretvaraju u energiju. Kako vreme prolazi od poslednjeg obroka i protok ovih sastojaka se smanjuje, da bi u jednom momentu potpuno prestao. Ako nivo glukoze u vašoj krvi padne dovoljno nisko, vaš mozak obaveštava vaše telo da mu fali energije. Mozak automatski počinje da gasi određene funkcije koje nisu od vitalnog značaja. Jer mozak, za razliku od ostalih organa, koristi isključivo glukozu kao gorivo. Prefinjen sistem, morate priznati.
Kada opadne dotok goriva, mozak šalje zapovesti nekolicini organa u telu da se sintetišu i oslobode hormone koji povećavaju količinu glukoze u krvi. Jedan od ovih hormona je i adrenalin, poznati hormon stresa. U stvari, adrenalin je jedan od glavnih hormona koji, kad se izluči u krvotok, reaguje sa bori se ili beži. Naročito u situacijama iznenadnog straha. Inače nam adrenalin pomaže (u situacijama kada smo u opasnosti) da se spasimo. Ali kada je glad u pitanju…
Priroda i nega
Još jedan razlog za bes kada krče creva naučnici su pronašli u pripadnosti istim genima. Naime, i glad i bes su pod kontrolom neuropeptide Y, prirodno otpuštene hemikalije kada ostanete bez goriva. Sa druge strane, stimulišući nagradno hranjenje (kao kod dresure životinja), uključuje se još jedan receptor iz genske porodice, Y1. I pored svih napora da suzbiju nervozu i bes kad su gladni, neuropeptida Y i receptor Y1, koji takođe regulišu bes, ne nalaze potrebnu podršku u praznom stomaku. Iako se koren svega ovoga nalazi duboko zakopan u hipotalamusu (najstarijem delu mozga), velika je verovatnoća da su bes i glad ustvari iskonski povezani. Naime, ako ste gladni nemate snage da preživite. A to je za telo najveća misija- da preživi. Evolucija je dovela do toga da uvek sebi obezbedimo gorivo, jer znamo šta sve mozak može da nam priredi i koga da pozove da nam pokvari dan.
Kultura i vaspitanje su nas, sa druge strane, naučili da budemo strpljivi jer znamo da ćemo u neko doba jesti. Ipak, postoji i onaj procenat populacije kojima instinkt nije podlegao civilizacijskim tekovinama. Zato postoje i oni koji su mnogo besni kad su gladni.
Kako se izboriti sa besom kad ste gladni?
Dobro se najesti. Nije šala. Tim istraživača je otkrio da ne postoji psihofizička vežba kojom se može smanjiti uticaj neuropeptide Y. Jednostavno, ljudi koji znaju da su nezgodni kad su gladni trebalo bi uvek da imaju pored sebe nešto što će im trenutno povećati nivo šećera u krvi. To ne bi trebalo da bude brza i masna hrana, jer ona vrlo brzo prođe kroz organizam. Ali, neka voćka, energetska tabla ili šaka koštunjavog voća će vas sasvim pristojno i mirno odvesti do prve benzinske pumpe. Tj. klope.