Nisam sigurna da li je uopšte potreban uvod za ovu temu, jer svi oni koji imaju decu u nekoj od ustanova tipa škola ili vrtić sigurno znaju za viber grupe roditelja. Meni je fascinantno najnovije iskustvo, polazak mog deteta u prvi razred. Taman kad sam mislila kako je sve divno i krasno, jednostavno dete ide u školu, ima knjige, opremu za fizičko, učiteljicu i entuzijazam desilo se i neizbežno otvaranje viber grupe roditelja.
prezaštićeno dete
Već sam slušala o bizarnosti tih pojava, ali dok sama nisam iskusila ovu pojavu mislila sam da ljudi preteruju. Ako zanemarimo nivo gluposti koja se pojavljuje u takvim grupama(a nemoguće je zanemariti) ostaje ona druga strana, mnogo gora, roditeljska želja da kontrolišu svaki korak ne samo svojih mališana, nego i nažalost prosvetnih radnika. To što prosvetni radnici trpe od neotesanih roditelja ne može se platiti prosvetarskom platom. A mislim da nivo šikaniranja koje trpe ne bi ni pozamašna korporativna plata mogla da pokrije.
Naime roditeljska veća po školama kontrolišu sve pojave u školi, od plana i programa do direktora. Bar imaju tu, rekla bih, iskrenu želju. Dok se deca kupaju u fekalijama toaleta, mame i tate ipak veruju da je najvažnije da se odredi poglavica i zapisničar roditeljskog veća. ‘Ej, zapisničar u 21. veku???Deca za koju roditelji veruju da su na Teslinom putu emergentnih inovacija i dalje ne znaju da upotrebljavaju toalet. Zar nije naša dužnost da decu do sedme godine života naučimo bar da samostalno a uspešno koriste wc? Ako su pojedinci to i propustili da urade za svoje dete, zašto se ne izbore da deca bar jednom nedeljno uče da koriste propisno toalet pre nego što osvoje svet svojim genijalnim mozgovima? Deca, naravno nemaju nikakvu odgovornost vezanu za ovu temu, njima je potrebna samo vrlo jednostavna edukacija… tj danas manje popularno – vaspitanje. Ipak, izgleda da je roditeljima važnije gde će se ići na ekskurziju… i kolike su dnevnice prosvetnih radnika…
https://www.pasarela.rs/lifestyle/mama/roditeljima-cija-deca-divljaju-po-prodavnicama/
Svako svoje dete smatra zlatnim, i da tako i treba da bude, ali prezaštićivanje dece i kontrola svakog dečijeg koraka i čoveka sa kojim naša deca dolaze u kontakt zaista je sumanuta. Takva deca budu “slatka” ili kako onesvešćeni roditelji smatraju “nestašna” dok ne povećaju gabarite. Onda se dešava da vidimo da su ta slatka mala bića izrasla u sebične agresivne punoglavce u pubertetu iza čijih s’anja i dalje stoje roditelji. Krive prosvetne radnike, direktore škola i sve ostale ustanove što su im deca postala disfunkcionalne obesne jedinke.
Jel to želite da napravite svojoj deci? Da budu neodgovorni dripci polupismeni ili nepismeni (bez obzira na nivo obrazovanja) banalizujući prosvetne radnike i njihov pokušaj da od dece zajedno sa nama naprave normalne ljude?
Svet u kome mediokriteti dobiju toliku pažnju i pravo da odlučuju o tako važnim stvarima kao što je školstvo, nema baš svetlu budućnost. Dokaz za to su sve češći naslovi u vestima širom planete gde se klinci besomučno batinaju i ubijaju i sve to se beleži kamerom u svrhu zabave.
To se najčešće dešava baš u školama, jer škole su mesta gde deca imaju bukvalno sva moguća prava a minimumom odgovornosti.
Internet je omogućio svakoj budali ne samo da kaže šta misli, nego i da nađe milion sebi sličnih primitivaca da podrže to imbecilno razmišljanje i ponašanje.
Imam puno prijatelja među prosvetnim radnicima i zaista iskustva koja oni imaju sa morem neuravnoteženih a pre svega nevaspitanih roditelja, su zastrašujuća. Svi sa nekim posebnim prohtevima, željama i izgovorima. Lepo vaspitana deca često prolaze kroz torturu gomile klinaca koji ne prezaju ni od koga i ni od čega samo da bi se “zabavili”. Mislim ako nastavimo ovako, i ne dozvolimo prosvetnim radnicima da rade svoj posao, jedna od kletvi će biti “da bog da ti dete bilo prosvetni radnik”.