Misleća većina bi se složila da su još oni stari prenosi iz narodne skupštine ranih devedesetih preteča današnjih rijaliti programa. Međutim ono čemu svedočimo i jesmo savremenici, otišlo je svetlosnu godinu daleko od prostog batinanja u parlamentu. Malo ko je pre više od dve decenije pomislio da stvari mogu eskalirati u ovo što sada živimo. Turbo folk odavno nije više samo muzika. On je postao mainstream kultura. Ta kultura koja je postala ne samo održiva, već i ima svoj drastičan rast i ekspanziju, naročito u poslednjoj deceniji.
Danas se pitaju oni, koji su do juče ispod šatora po vašarima, masnim rukama od prasećeg pečenja pokušavali da dodirnu pevaljke po grudima. Ni manje ni više, nego takvi, pa još uz pazarene diplome na pijaci tzv fakulteta, besramno baljezgajući ortodoksne gluposti po nacionalnim frekvencijama, određuju sudbinu između ostalih i našoj deci.
Teško je oceniti koji je to tačno trenutak početka ovog užasavajućeg fenomena. Kada su zadrigli preuzeli primat, ali sigurna sam, da već neko duže vreme traje taj intenzivni stid izazvan kod iole normalnih ljudi, kad neko od tih “genijalaca” progovori.
I kad se možda počne nazirati ambis tog bljutavog sunovrata, eto turbofolka u najsvežijoj transcedenciji. Naime, voditeljka tj. “dama sa recepcije” iz vile Parova izvodi metafizički skok u MSP. Žena, “zajedljivi bi rekli troglava”, prosto nije mogla da sakrije od javnosti svoje ushićenje dobijanja instrukcija o svom budućem radnom mestu. Obavestila je Srbiju da će se njen deo vođenja Parova od sada odvijati iza zatvorenih vrata u ulici Kneza Miloša u Beogradu. Nije ona prva domaćica ovog tipa u javnim institucijama. No, ovo je svakako bilo jedno od natransparentnijih besramnih poniženja naroda, u smislu dovođenja kadra na visoke državne funkcije.
I tako, dok Betoven gostuje po vašarima u centralnoj Srbiji, ovi s prasećim pečenjem preselili u Nemanjinu.
Betoven i jeste kriv. Da smo svi lepo na vreme prestali da slušamo tu jeres od klasične muzike, do sada bi već neka starleta bila premijerka. Ne znam šta se više čeka. Dok se grupišu valjda u dovoljnom broju, pa prvo da obrazuju ministarstvo za silikonska pitanja. Onda dalje do preuzimanja kompletne vlade. Jedva čekamo. Jedino što će biti teško za koju od njih glasati? Da li za onu sa najviše plastičnih operacija ili sa najmanje mozga? Da li će političke partije dobijati imena po renomiranim klinikama za plastičnu hirurgiju? Možda je ipak najteže pitanje, ko će prebrojati te silne glasačke listiće, kojih ima sigurno više od nekoliko. Međutim, ne smemo biti mračni pesimisti u ovom vremenu koje obećava. Samo silikon Srbiju spašava!