Prilično je jasno da živimo u svetu materijalizma, ali je takođe previše pojednostavljeno reći da samo pokušavamo novcem da kupimo sreću. Kao i to da smo zarobljeni u svojim potrošačkim ulogama. Veza koju imamo sa stvarima je kompleksna i slojevita. Obzirom na to da je imamo od malih nogu (čak pre svesne faze u kognitivnom razvoju), ne možemo reći da je potreba za posedovanjem u potpunosti konstrukcija društva. Jedan deo je urođen i deo je ljudske prirode.
Ali šta kada se potreba za posedovanjem otrgne kontroli? Kada prevaziđe granice onoga što bismo mogli nazvati „normalnim”?
Zanimljive činjenice o ljudskim osećanjima
U svetu gde je kupovina postala toliko uobičajena i gde nam reklame iskaču sa svih strana, postoji realan rizik da smetnemo sa uma i druge vrednosti koje su važnije i koje nas čine srećnim (kao što su sama iskustva, a ne materijalni predmeti). Tako da smo naučili da se potpuno izgubimo u besmislenom trošenju novca. Neretko su stvari koje kupujemo samo oblik kompenzacije za nedostatak radosti ili ljubavi. U takvim situacijama nam one pričinjavaju samo kratkoročnu sreću.
Nezdrava povezanost sa stvarima koje posedujemo može da se pretvori u ozbiljan problem gomilanja predmeta koji nisu funkcionalni i koji nam realno nisu potrebni.
U pitanju je kompulsivni poremećaj gomilanja stvari (tzv. hoarding disorder). Veoma je rasprostranjen na području Severne Amerike. Usko je povezan sa anksioznošću i dubljim problemima koji se potiskuju.
Osobe koje imaju ovaj problem su emotivno vezane za predmete, najčešće dobijaju napade panike pri pomisli da bi trebalo da ih se reše. Tipično se osećaju mirnije i bezbednije uz njih ili veruju da će im biti potrebne u budućnosti. Lečenje je moguće uz podršku stručnih lica, psihologa ili psihoterapeuta.
Da li i vi imate određene predmete za koje ste vezani? Na koji način oni odražavaju vaš identitet?
Izvor:Buka