Empatija se definiše kao prepoznavanje i razumevanje mentalnih stanja, emocija, želja i uverenja drugih. Biti empatičan podrazumeva mogućnost stavljanja u položaj drugoga.
Saosećanje sa drugim ljudima i/ili životinjama najčešće služi kao jedan od ključnih motiva koji pokreću neku osobu da se angažuje za tuđu dobrobit. Postoje indikatori koji ukazuju na to da je empatija urođena. Tako da već bebe pokazuju neke primitivnije oblike empatije sa drugim ljudima. Poznato je da kada jedna beba počne da plače u porodilištu i ostale bebe počinju da plaču. Neki naučnici veruju da to nije zbog imitacije (što je jedan od značajnih oblika učenja posebno na mlađim uzrastima) već bebe na ovaj način saosećaju.
Mnogobrojne studije sugerišu da su žene empatičnije od muškaraca. Ne može se zasigurno reći da li je to posledica različitog vaspitanja muške i ženske dece ili su žene biološki predodređene da budu saosećajnije. Još jedno od potencijalnih objašnjenja je da žene više analiziraju i govore o emocijama. Kako svojim tako i o tuđim, zbog čega lakše identifikuju stanja drugih ljudi.
Postoje određeni poremećaji kod kojih je jedna od bitnih obeležja – nedostatak empatije.
Psihopate ali i narcisoidne osobe ne saosećaju sa drugima.
Takođe sadisti, ne samo da ne empatišu sa drugima, već zapravo uživaju u tuđoj patnji.