Sebičnost ili sebično ponašanje je priznavanje sebi više prava nego ostalima. Ključna stvar koja karakteriše sebičnost jeste upotreba dvostrukih aršina. Ovako sebičnost definiše Wikipedia. A kako ona izgleda u stvarnom životu?
Da li ste ikada čuli za hologramsku teoriju svemira? To je teorija koja govori kako je čitav svemir jedna velika projekcija, veliki hologram, te da sve što vidimo svojim očima zapravo – ne postoji.
Prijateljica mi je preporučila knjigu “Holografski svemir” koja je napisana kao naučni rad, a potakla je čitav naučni svet na raspravu i duboku intrigu o mogućnosti istinitosti činjenice da je sve što vidimo zapravo programirano. Knjiga je odlična, čak i ako ste u potpunosti protivnik takvih mogućnosti jer potstiče na razmišljanje i uključuje maštu. Čitajući je i razmišljajući o svim tim teorijama zavere koje postoje, zapitala sam se šta su to uopšte teorije zavere? To su zapravo one teorije koje nemaju još dovoljan broj pobornika kako bi se smatrale pravim, verodostojnim teorijama.
Ropstvo se smatralo opravdanim sve dok dovoljan broj ljudi nije ustao i rekao da se s tim ne slaže. Žene nisu imale pravo glasa sve dok dovoljan broj njih nije ustao da se izbori za suprotno. Ljudi su verovali da su vođe država “dati od Boga” i žrtvovali svoje živote za njih. A uvek su postojali i oni koji su se protiv toga bunili i zbog toga bili smaknuti.
Sve dok broj onih koji se bune ne postane veći od broja onih koji ćute, ništa se neće promeniti.
Dakle, 90% stvari u koje verujemo rezultat je onoga što je odlučila većina, odnosno spremnosti manjine da postane većina. 90% naših uverenja zavisi od volje pojedinaca da se za njih izbori! Razmislite malo o tome…
Postoji toliko primera iz današnjeg života. Pre samo 15 godina muzički spotovi su bili mnogo ukusniji, s mnogo manje golotinje, a svaka preizloženost nagog tela javno bi se osuđivala. Sve dok nije došlo do toga da je 90% spotova baš takvo, pa se to prihvatilo kao standard.
Isto je i sa platama, ljudskim standardom i potencijalom, kao i samim snovima i životnim ambicijama.
Postalo je normalno da žena zarađuje više od objavljivanja svojih slika sa reklamnim proizvodima na društvenim mrežama nego što zarađuje socijalna radnica koja rešava stvarne probleme.
Većina je u ovom trenutku vremena na “krivoj” strani i upravo zato stvari za čovečanstvo idu nizbro.
Razmišljajući još dublje o različitim teorijama zavere i verovanjima koja su se kroz čovečanstvo menjala, sve više verujem u to da ono na šta se čovečanstvo fokusira – to cveta. Bez obzira da li je ispravno ili ne. Tako sad cvetaju modni brendovi, veštački gluteusi i influenserke. A kakve to ima veze s teorijama zavere? Čitajući onu knjigu s početka upalila mi se lampica – kao neko čudno, smešno prosvetljenje. Što ako ja stvarno gledam isprogramiranu projekciju? Ako su moje oči projektor koji projektuje stvarnost koju proživljavam? A ne jedne sasvim obične oči.
Odavno sam postala svesna da sve što vidim na internetu kao i u svakodnevnom životu kao i svaka informacija koju primim na neki način utiče na mene. Ako ništa – zauzima prostor u mom mozgu za bezveze.
Na svakom od nas je da odabere čime želi biti opterećen – bilo dobrim, bilo lošim. Da li je to onda sebičnost?
Ne, smatram da nije. Želim da budem deo onih koji menjaju svet i zato ću početi od sebe. Odlučila sam da ću prestati biti sebična – jer, nije sebičnost kad razmišljaš o sebi, već kad očekuješ da svi o tebi razmišljaju.
Autor: Barbara Jutriša
Izvor: Atma.hr