Ruski psiholog Vladimir Petrov je objavio studiju o tome zašto bi roditelji trebalo da izbegavaju prebacivanje odgovornosti na starije dete, kada je briga o mlađoj deci u pitanju. Ova studija se posebno osvrće na razvojnu fazu dece ranog predpubertetskog doba i štetnost uloge dadilje koju starije dete dobije dolaskom mlađih članova porodice. Preporučujemo da ovaj članak pročita svaki roditelj. Važno je.
Često počinje sa nekim malim zaduženjima. “Pripazi na brata/sestru dok ne završim nešto.” Kad se roditelj vrati, starije dete uredno podnosi izveštaj o aktivnostima mlađeg deteta, imitirajući roditeljski glas. Pri tom se u njegovim očima vidi neverovatni ponos zbog dobro obavljenog posla.
Ova priča nas vodi do sledećeg scenarija. Roditelj je sa decom u parku. “Pripazi na brata/sestru dok ne trknem do toaleta.” To može da ispadne dobro prvi put. I drugi, i treći. Ali, zamislite scenu gde se roditelj vraća iz toaleta i vidi situaciju u kojoj mlađe dete pada sa penjalice i udara glavom o zemlju. Starije dete je u šoku i ne zna kako da smiri mlađeg brata ili sestru. Od tog momenta, starije dete kategorički odbija da ide u park.
Prvi nedostatak maloletne dadilje je nemogućnost da se fizički i emotivno izbori sa zahtevima mlađeg deteta. Čuvanje dece (makar i na kratko) podrazumeva ne samo fizičku brigu o njima. Već emotivnu sigurnost koju im osoba koja ih čuva pruža. To znači da se dete oseća sigurno u svakom segmentu svog postojanja, dok je pod nečijim nadzorom. Sasvim je u redu zamoliti starije dete da pripazi na mlađe dok mama sprema večeru ili je u toaletu (u kući). Ali, obaveza koju starije dete dobije na otvorenom, je jednostavno, nemoguća misija.
Postoji određeni broj roditelja koji se neće složiti sa ovim. “Šta će mu faliti? Mi smo se čuvali sami dok smo bili mali. Kao da su tad postojale bebisiterke.”Ili, onaj drugi scenario. “Na taj način starije dete trenira odgovornost.”
Ne, čuvanje mlađeg brata ili sestre ne treba da bude trening. Naročito ne trening odgovornosti. Kako li će se osećati roditelj ukoliko starije dete nije doraslo zadatku? A tek dete?
Najvažnija stvar koju roditelji moraju da zapamte je da starije dete ne snosi nikakve posledice odluke da se ima više od jednog deteta. Takođe, od njih ne smeju da očekuju konstantno razumevanje da ste stalno umorni i da sad nemate više snage niti vremena da se posvetite i njima.
Briga o deci je isključivo roditeljska obaveza.
Starije dete može i treba da pomogne. Ali, odgovornost je i u tom momentu roditeljska. Jer je realna procena kapaciteta sopstvenog deteta samo i isključivo roditeljski zadatak. Ukoliko preopteretite vaše dete, možete proizvesti kontraefekat. I pri tom trajno uticati na psihički i emotivni razvoj starijeg deteta.
Da biste izbegli situacije u kojima je starije dete kritikovano jer je mlađe uradilo nešto loše pod njegovim nadzorom, dozvolite deci da budu deca. A sebi omogućite da budete sjajan roditelj tako što ćete vi brinuti o njima. Dok potreba za tim postoji. I naučite ih najvećoj vrednosti.