Lične granice nisu bodljikava žica koju ljudi opasuju oko sebe. One su više ograda sa kapijom, da ne može svako da vam upadne u dvorište, kad god to poželi. A ona kapija, to je mesto koje otvarate vi, ukoliko želite nekoga da pustite da uđe. Svi ljudi imaju potrebu za postojanjem svoje lične ograde. Na taj način štite svoje imanje od uljeza i čuvaju ono što im je važno. Odrastajući uz odrasle i deca stvaraju svoje lične granice. Ograde, koje roditelji lako mogu srušiti. Ali, na taj način moguće je srušiti i sve što je iza ograde.
Na koji način se razvija dete čije su ograde rušene tokom odrastanja i kakva osoba postaje?
Neophodno je napraviti razliku između dečijeg uspostavljanja sopstvene autonomije i pokušaja sprovođenja sopstvene volje. Ukoliko dete ne želi da pere zube pre spavanja ili hoće da večera samo sladoled, roditeljsko odbijanje da mu to dozvole je sasvim legitimno. Ali, ukoliko dete ne želi da zagrli nekog rođaka ili da se javi vašem poznaniku na ulici, da li zaista postoji potreba da ga terate da to učini?
Problem nastaje onog trenutka kada roditelj primeti sebe u detetu. I to isključivo u onim sekvencama koje se ni samom roditelju ne dopadaju.
dprem.com
Mi rušimo sopstvene granice na suptilan način, ubeđeni da dete to nije percipiralo. Ljubazno razgovaramo sa nekim, a naknadno ga ogovaramo. Kažemo nešto ružno o nekome, ali nikad u oči. Deca to primete, i kada počnu da kopiraju model koji gledaju, mi počinjemo da se bunimo.
Dečije granice koje rušimo, a deluje traumatično na decu:
izvor: HuffPost
3. Prebacivanje odgovornosti na dete za roditeljske emocije (” Mama će biti jako tužna ako ne složiš svoje cipele.”, “Ljuta sam jer nisi uradio ono što sam ti rekla.”)
4. Negativno etiketiranje ljudi iz vaše okoline sa kojima ljubazno komunicirate (“Ova komšinica je užasna.”, “Mrzim svog šefa, jer mi stalno naređuje.”)
5. Kada govorite ružno o nekome koga dete voli, a vama se ne sviđa (” Taj dečak/devojčica je baš bezobrazan.”, “Tvoj otac nikad ne sluša šta mu govorim.”)
6. Kada roditelji govore ružno o sebi (” Kako sam debela.”, “Ja sam budala i idiot.”)
7. Zahtevanje od dece da se bave sportom ili aktivnošću u kojoj ne uživaju (” Moraš na trening.”, “Zašto ja plaćam te časove violine?”)
8. Ismevanje dece, naročito pred drugima, kako nešto ne umeju da urade.
Ukoliko decu stavimo u bilo koju neprijatnu gorenavedenu situaciju i insistiramo od njih da je prihvate kao normalnu, stavljamo ih u veoma neprijatan položaj.
Položaj koji u odrasloj dobi može mnogo uticati na njih. Kroz odluke koje će donositi, partnere koje će birati, uopšte, način na koji će se ophoditi prema sebi i drugima.
Roditelji veoma često kažu da iako bi rekli ne. Jer ne žele da razočaraju nekoga, jer moraju, u nekim situacijama. Na taj način direktno i otvoreno ruše sopstvene granice pred dečijim očima. Ali se punopravno ljute kada dete ruši njihove granice. Kada neće da zagrli tetku. Ili neće da ide na časove engleskog.
Odrasli su toliko naviknuti na osećaj nelagodnosti koji nastaje kada se granice sruše, da ih ni ne primete. Onog momenta kada počnete da primećujete gde su vama porušene granice, tek tada ćete naučiti da poštujete i dečije.
Rušenje zaštitne ograde čini da se osećamo neprijatno, ogoljeno, nebezbedno. Isti taj efekat ima i na decu.
izvor: autodo
Jedan od najtežih momenata nastupa kada treba ponovo postaviti ogradu. Izgraditi sopstvene granice koje će biti otvorene za prolaz onda kada vama bude prijatno. Bez osećaja nelagodnosti, sa zdravim osećajem da neke stvari u životu moraju biti urađene. Ali, da baš one koje su neophodne ne povređuju naš lični prostor.
Dečiji model ponašanja je kopirana verzije našeg. Kada dete vidi da jasno poštujemo svoje i njegove granice, onda će imati mnogo više i samopoštovanja i poštovanja.
Uostalom, zar ne želimo da nam ljudi čine stvari zato što žele, a ne zato što moraju?
Rad na sopstvenim granicama je neophodan deo razvoja samopoštovanja i samopouzdanja. Odnosi bi se mnogo lakše kretali kada bismo svaki put bili iskreni šta želimo, a šta ne. Naravno da tokom odrastanja trebaju da postoje zabrane u vezi stvari koje su opasne po decu. Ali, odnosi među ljudima mogu da uspeju jedino ukoliko se poštuje svačiji prostor. Iza ograde