Deca i organizacija vremena koju ona kreiraju znači mnogo veći izazov za pronalaženje balansa između roditeljskih i poslovnih obaveza od osoba bez dece. Neki najnoviji podaci po Australiji govore da mnogi parovi imaju jedno ili nijedno dete upravo zbog neophodnosti ovog balansiranja, uprkos svim pomoćima, subvencijama i programima za podsticaj.
Koliko god imali motive za i protiv imanja potomstva, strah od ovoga i onoga, te strah od izlaska iz zone komfora, dovode parove sve češće u veliku borbu oko same odluke kad će tačno da dobiju dete ili da li će uopšte. Razumljivo skroz, posle petoro dece potpuno ih razumem. 😀 Bez šale, pronalaženje ravnoteže između poslovnih obaveza i dece iziskuju organizaciju vremena, to jest života, koja uključuje dodatne veštine i alate.
Kada je vreme da ja imam dete!?
Vidi, nema tog vremena koje je idealno. Ako ideš tom logikom, ti tražiš perfekciju i nikada – ali nikada neće biti baš ti i takvi uslovi za to. Eliminiši to. Kako? Tako što ćeš otkriti UZROK tome, dakle možda je u pitanju tvoj perfekcionizam. Hajde radi na tome 6 meseci i osetićeš nenormalnu promenu, ukoliko se fokusiraš na rad – meditaciju, zapisivanje ciljeva, vođenje dnevnika i beleški, vežbaš FOKUS na ono što imaš i uživaš u tome – jer i to je lično tvoja kreacija i manifesting tvojih razmišljanja pre samo 3-4 godine! Dakle, menjaj se! Živi u sadašnjosti, što više. OTPUSTI – defokusiraj se sa „problema“ misaono, vrtenjem tih miliona bespotrebnih misli zatrpavaš mogućnost da ti dođe ishod koji želiš.
Da prihvatiš sebe i život. Ali suštinski. Kad se to dogodi, pa čak i u samom procesu te spoznaje – jako ćeš shvatiti da perfekcija ne postoji! Osim u tvojoj glavi. Hoću reći, vežbaj da ti svaki trenutak koji kreiraš bude mikro-perfekcija za sebe. Onda iz te perspektive kad počneš da „konzumiraš“ život, takve događaje i iskustva/ljude privlačiš. Misli su sve. One kreiraju. Osećaje. A osećaji događaje. Znači, stišaj misli!!! Samo budi. Barem 5 minuta dnevno. Dobićeš mnoge odgovore, jer si raskrčio put – pročistio misaoni proces.
Dakle, šta su u stvari, misli?
Misli su jedna vrsta tih unutrašnjih događaja, uvek prisutna, samo obična gomila reči ili slika u našim glavama! Kada se vezuješ za njih, pridaješ im značaj, postaje problematičan upravo sadržaj samih misli. Ali zašto bi se uopšte bavila sadržajem? Zašto bi njih evaluirala i procenjivala? Karakterisala ih kao lepe, ružne, prijatne i neprijatne ili još gore pogrešne ili ispravne, odnosno dozvoljene i zabranjene (ko je zapravo taj koji to meri i koji to kaže??)? Kada imaš uverenje da su neke misli zabranjene jer su grozne i strašne, a već smo rekli da nemamo kontrolu nad tim, kako se posledično možeš osećati? Verovatno ćeš biti besna na sebe ili uplašena i tužna. Kako god, sasvim je sigurno da ne možeš biti mirna.
Dakle, pravo pitanje nije – da li je misao pogrešna ili ispravna. Pravo pitanje je – da li je misao za nas korisna ili nije?
U ovom slučaju ne. Krvlju ti garantujem - ti ne znaš šta ćeš sve postići, na koji način i u kojoj meri kvalitetniji život ćeš imati – sa detetom. Koja će ti se sve vrata otvoriti, koju ćeš bezuslovnu ljubav živeti? A zar to nije poenta života?
Dakle, imajući sve ovo u vidu, već u nekoj od narednih situacija, kada zatekneš sebe kako se baviš samo svojim unutrašnjim sadržajima, svojim mislima, pokušavaš očajnički bezuspešno da ih kontrolišeš ili oteraš, pa onda popiješ tabletu, seti se da je da je sve to sasvim prirodno, da su naši misaoni procesi nekontrolabilni, da svaki naš unutrašnji događaj ima svoj početak, tok i kraj. Sasvim je dovoljno da budeš voljna da ih pustiš da se pojave i da budu tu… ti ih za to vreme samo posmatraj, potom se odluči da radiš nešto što je za TEBE vredno i važno. Pusti mozak da vrti svoje, da ti šalje poruku kako nećeš uspeti ni da zatrudniš, ni da rodiš dete, ni da ga podigneš, a kamo li da izbalansiraš svoje dve najveće ljubavi – posao I dete… ili kako si ovakva ili onakva. Zamisli ga kao jednog smarača koji je stalno uz tebe i koji te kritikuje i priča grozne i mračne priče. Ignoriši ga, uvredi se bre!
Za sve to vreme imaj na umu da si sasvim bezbedna. Znam da znaš. Ali opet – znaj. Jednostavno ga registruj i prepusti se onome što se dešava u sada i ovde, i doslovno zagrli taj trenutak! I pokušaj da se ne osuđuješ, siđi sa te optuženičke klupe, ne budi stroga prema sebi… Ovo ti zasigurno neće poći odmah za rukom. Uživanje će doći kasnije, jer je ovo veština koja se stiče.
Kad je taj momenat da dobijem dete?
Razvijaš svoj biznis ili si na odgovornoj poziciji u kompaniji, treba ti još samo nekoliko godina da još očvrsneš i budeš nadomak cilja, ali “znaš” da će ti to jedna trudnoća i porodiljsko uprskati. Tripuješ da nećeš imati veštinu tog balansiranja između dve sebe. Ali hoćeš! Pa ne bi bila tu gde jesi i uopšte se pitala ovo pitanje – kad da imam dete, da nisi vična tome i da nisi baš TI ta koja menja sliku. Najveća fora je što taj balans tebi, kao majci, dolazi strogo instinktivno – nagon koji ti ne pada teško. To potpisujem. A to da li si USPEŠNA PREDUZETNICA I USPEŠNA MAMA u isto vreme, zavisi od “filigrantije” u dobroj organizaciji i komunikaciji.
To su veštine koje se vežbaju i koje predstavljaju ulaganje u sebe i rad na sebi. Preduslov za sve, ikada. Potreba ovakvog života, kojeg biraju i kreiraju žene kakve smo ti i ja (ambiciozne i željne ostvarenja na oba polja) je upravo – NAJBOLJA VERZIJA TEBE.
A čuj stara, ne postoji idealan tajming. Tajming je kada ga ti odrediš. Ukoliko je mogućnost da imaš biološko dete velika, sve je dalje bukvalno na tebi. Ukoliko ne možeš da imaš dete, (meni je to posebno žao, pisala sam o tome na svom blogu mamajo.rs) – to je tvoj put. Ko zna za šta je to sve dobro (nije kliše!) i kakve životne horizonte će ti otvoriti. Izvlači benefite iz situacija, događaja i iskustava! Tako ćeš “rekodirati” mozak na takvo razmišljanje. Razmišljanje puno zahvalnosti i uživanja u sadašnjem trenutku, tek onda će ti takvi događaji i bojiti život. Pa i ako nisu objektivno i društveno-prihvatljivo-konvencionalno-na prvi pogled takvi, tebi će biti svejedno – znaćeš da je to deo životnog točka i znaćeš da si time samo bogatija za dalja postignuća. Osećaćeš to. Samo moraš da hoćeš.
(A ako se pitaš šta je to što nikada ne bi trebalo da dozvoliš, ovo je tekst za tebe)
Ne pitaj se da li ćeš uspeti svome detetu da priuštiš Kembridž ili Jejl, nije to važno veruj mi. Imaćeš, ako budeš to dovoljno htela i sprovodila akciju i korake do tog cilja. Prosto je: CILJ – AKCIJA – OSTVARENJE. To je zakon fizike. Samo dobro pristupi ORGANIZACIJI I KOMUNIKACIJI. Bogu hvala, postoji more tool-ova kojima vrlo lako postižeš taj nivo hendlovanja porodičnih nasuprot poslovnih i ličnih obaveza i zadataka. Ja sam živi primer koji je preko videa sa YouTube-a ovde gde sada jesam.
A gde sam to ja?
Pa tu sam. Ušuškana u bezuslovnoj ljubavi svoje petoro dece. Kreator VLASTITOG poslovnog okruženja, kreator sopstvenog biznisa. Ja ne znam hoće li to uspeti ili ne, ali ja ZNAM da sam srećna u tome. Da želim da ostavim trag. Tu sam, na pola puta do konačne slobode. A sloboda je za mene apsolutni mir unutar sebe, apsolutna ljubav prema sebi koja te dalje vodi kroz životna iskustva.
Jedan običan dan mame sa petoro dece
Šta ja volim i čemu težim?
Svi mi težimo samo jednoj stvari – OSEĆAJU SREĆE. Ti najbolje znaš šta je za tebe osećaj sreće. Za mene je to recimo – novac. Zatim, moj život u Beogradu. Ja ne želim nikada da odem iz njega, ja sam neizlečivo zaljubljena u njega. Pa onda mi osećaj sreće prelije čašu planiranjem i maštanjem o tome da napravim nešto potpuno inovativno.
Šta je poenta? Poenta svih ovih konretnih i praktičnih faktora, jasno definisanih ciljeva, jeste ta da ću – svojoj deci biti još bolja. To je neki put do MOG samozadovoljstva. Veruj mi da će se uvek osećati voljenim da će im uvek biti važnije da si ti sobom zadovoljna! Oni ne pamte da je kuća blistala i da je zagoreo ručak, pamte tvoju neostvarenost i latentno nezadovoljstvo. Pamte neku prikrivenu želju da budeš još nešto sem toga. A šta je put do tvog zadovoljstva – ti znaš sama. Možda frizer, možda prijatelji, možda neka edukacija?! Takođe, lično težim tome da uvek imam konforan lifestyle – da idem sa decom apsolutno gde god hoću na planeti Zemlji, da imam vrh gedžete i najbolja kola (to obožavam), da skijam svaki vikend zimi (to mi je strast), da deci kupujem apsolutno sve što nam se kupuje – od škola, kurseva, sportova pa do konkretnih stvari.
A znaš šta je istina? Da ja to već sada živim! Ne, ne zarađujem još uvek onoliko koliko su moji životni apetiti spremni da prime i ne, ne živim materijalni komfor za koji znam da ga zaslužujem i da mi dolazi. Ali sam STVARNO srećna što su mi deca zdrava i lepa. Što uspevam sve da organizujem sa manje racionalnosti a više volje! Što su moja deca sasvim u redu i u velikoj ljubavi sa mnom, jer osećaju da sam zadovoljna sadašnjošću. Tako da jurnjava za bilo čime je bezpredmetna stvar. Nema šta da jurim, stiže! Jer je već u meni.
Tu sam ti za svaki razgovor. Prošla sam svašta, mnogo radim na sebi i sigurno ti mogu pomoći da prelomiš, odlučiš, bolje se organizuješ. Zapamti: PREUZMI SVOJE VREME U SVOJE RUKE! To je dokaz napretka. Kreiraj svoju realnost tako što ćeš jasno definisati svoje (mikro) ciljeve i ići ka njima iz perspektive hrabre ratnice koja ide srcem, ide s poverenjem u sebe u nepoznato, želi kvalitet! Ja znam da možeš. Samo još i ti da to vidiš.