Search for content, post, videos

Infekcije spoljašnjeg uha kod dece prava su noćna mora

infekcije uha
infekcije uha

infekcije uha

Infekcije spoljašnjeg uha kod dece ne prolaze spontano. Naprotiv, komplikuju se otokom okolnih limfnih žlezda iza ušne školjke, a u težim slučajevima javlja se i povišena telesna temperatura.

U letnjem periodu najčešće su infekcije spoljašnjeg ušnog kanala, kojima pogoduju vlažna klima i visoka spoljašnja temperatura. To su, u stvari, zapaljenja kože koja su izazvana kontaktom sa bakterijama i gljivicama koje žive u prljavoj vodi, ili prilikom rada u prašini. Uglavnom se javljaju nakon kupanja u slatkoj vodi kao što su reke i jezera, a nešto ređe posle plivanja u morskoj vodi. Najčešće nastaju kao infekcije korena dlake u spoljašnjem ušnom kanalu, koje zatim zahvataju ceo ušni kanal koji je kod dece dužine oko 2,5 cm, a kod odraslih oko 3,5 cm.

– Osobe koje imaju osetljivu kožu, sklonu alergijskim dermatitisima ili ekcemima imaju i veći rizik da dobiju infekcije spoljašnjeg uha – objašnjava dr Ivan Baljošević, specijalista ORL Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” U Novom Beogradu. – Takođe, osobe koje preterano revnosno čiste ušni kanal štapićima mogu da naprave mikropovrede kože. Ove povrede se lako inficiraju u kontaktu sa prljavom vodom. Ušna mast koja se normalno stvara u ušnom kanalu predstavlja prirodnu zaštitu kože. Ako se previše često uklanja, koža se istanjuje i postaje podložna infekciji.

Zaštitni čepići

OSOBE koje imaju sklonost ka kožnim infekcijama spoljašnjeg uha trebalo bi da izbegavaju plivanje, a naročito ronjenje u vodi koja nije je mutna, puna trava, algi i otpadaka.
– Postoji na tržištu niz različitih gumenih i silikonskih čepića koji se postavljaju u ušni kanal i mogu efikasno da ga zaštite od infekcije – savetuje dr Ivan Baljošević. – Takođe, i kapa za plivanje može da bude dobra zaštita.
Bol u uhu je uvek znak infekcije, najčešće bakterijske ili gljivične. Početna bakterijska infekcija se može izlečiti lokalnom primenom antibiotskih masti ili ukoliko je izazivač gljivica, primenom antimikotskih masti. Simptomi bakterijske i gljivične infekcije su slični i konačnu dijagnozu postavlja lekar posle pregleda uha. Postoje efikasne masti koje istovremeno deluju i na gljivice i na bakterije.

– Upala spoljašnjeg uha se leči od pet do sedam dana – kaže dr Baljošević.

– Koriste se antibiotske i antimikotske kapi i masti. One se nanose na gazu koja se zatim postavlja u ušni kanal. Gazu (štrajfnu) menja lekar svakog drugog dana. Ukoliko je bolest praćena temperaturom i otokom limfnih žlezda prepisuju se i antibiotici, najčešće u obliku kapsula.

Kada postoji infekcija uha koja se leči, kupanje je zabranjeno, do potpunog ozdravljenja. Svaki kontakt obolelog uha sa vodom može da pogorša infekciju i da produži lečenje.