Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i/ili razumevanja pročitanog. Deca koja pate od disleksije pokazuju teškoće u ovladavanju veština čitanja čak i pored sistematske obuke. Smetnje se ispoljavaju u oblasti tečnog čitanja, brzine čitanja i razumevanja pročitanog. Važno je napomenuti da disleksija ne pogađa samo decu, već su simptomi ovog poremećaja primetni i kod odraslih osoba. Obzirom na nedovoljnu istraženost disleksije, još uvek nije utvrđeno da li se može pojaviti i u kasnijoj životnoj dobi.
Disleksična deca su uglavnom prosečno ili nadprosečno inteligentna, veoma kreativna, sa posebnim vizuelnim načinom razmišljanja. U stanju su da vam do tančina opišu sve što su zamislili i po tome uglavnom prevazilaze svoje vršnjake. Ali kada je čitanje i razumevanje pročitanog u pitanju, nastaju problemi.
Postoje razni nivoi disleksije i najčešće se otkriva kod dece ranog školskog uzrasta. Uglavnom je to period drugog razreda, kada većina dece već savlada veštinu tečnog čitanja. Do ovog perioda, većina dece ima neke od simptoma, ali to ne znači da imaju disleksiju.
Primarni problem, kada je disleksija u pitanju, je što mnogi roditelji ne umeju da je prepoznaju.
Kao i kod svakog poremećaja ili bolesti, rana dijagnostika i utvrđivanje su od veoma velike važnosti.
Disleksična deca dugo sriču slogove, čak veoma teško povezuju slova u slogove pa samim tim i u celu reč. Veoma često zadržavaju naviku tihog izgovora pri čitanju reči. Ritam i način čitanja su određeni povremenim zastojima zbog nepravilno pročitane reči. Takođe, prilikom čitanja često dodaju slova ili slogove koji nisu napisani ili skraćuju reči. Mešaju grafički slična slova kao što su b i d, pa beo postaje deo. Zamenjuju se reči slične osnove, pa presavijanje postaje presađivanje, poderao se menja u pobrao, a sumnjičav prerasta u sumnjiv.
Disleksija se takođe manifestuje i prilikom pisanja slova i te smetnje su svrstane u dve grupe. U prvu spadaju teškoće u oblikovanju i organizovanju slova u reč. U drugoj su smetnje prilikom samostalnog sastavljanja teksta (pisanje sastava, opis događaja, odgovori na pitanja u pisanoj formi).
Prilikom pisanja, isto kao i kod čitanja, disleksična deca često zamenjuju slova unutar jednog sloga, pa tako čokolada postaje kočolada, vode se menja u ovde, a lavabo prerasta u labavo. Takođe se pojavljuju poteškoće sa pisanjem reči koje u sebi sadrže ponovljene iste slogove, kao što su ferari ili banana koje ovakva deca čitaju kao ferarari i bananana. Međutim, najprimetnije kod pisanja je tzv. pisanje u ogledalu. Odnosno, kada deca kvačice na slovima L i J, kao i kružne delove kod Nj i Lj (odnosi se na ćirilično pismo), pišu na pogrešnoj strani. Takođe, nije neobično i da potpuno obrnu slovo E ,Š i R.
Mnogi roditelji neretko izgube strpljenje čitajući i pišući sa svojim detetom koje pokazuje simptome disleksije.
Tada ga grde ili smatraju da je nezainteresovano. I učiteljima može da se desi da na vreme ne prepoznaju sve simptome, pa terajući dete da čita naglas pred celim razredom, još više urušavaju, ionako krhko samopouzdanje. Ovakva deca doživljavaju sebe neshvaćenim i odbačenim zbog nečega što ne umeju da promene pa je zato veoma važno obratiti pažnju na gorepomenute simptome.
Iako klasične teorije povezuju disleksičnu decu sa nedostatkom intelektualnog kapaciteta, to naučno nije dokazano. Protivnici klasične teorije o uzrocima zbog kojih disleksija nastaje navode sociološki status deteta, sredinu u kojoj odrasta kao i način na koji je dete naučilo da čita. Jer je i dokazano da veći procenat dece sa disleksijom ima nadprosečan IQ. Neki od razloga koji mogu biti uzrok ovom poremećaju su lingvistička dezorganizacija, nedovoljno razvijena memorija, problemi sa vidom i sluhom, nepotpuna lateralizacija mozga. Svi ovi problemi mogu biti dijagnostikovani jedino od strane specijaliste.
Problem disleksije nije nerešiv, ali ga ne treba ni olako shvatiti.
Rad sa logopedom, psihologom i podrška prvo porodice, a onda i okoline (učitelj, prijatelji) mogu u potpunosti da pomognu detetu da prevaziđe ovu prepreku. I zapamtite, disleksično dete nema nikakve fiziološke poremećaje pa ga zato ne treba tretirati kao osobu koja zaostaje u razvoju. Uostalom, brojni su primeri svetskih velikana iz raznih sfera kojima je dijagnostikovana disleksija, a ipak su bili uspešni u svojim poslovima. Albert Ajnštajn, Pablo Pikaso, Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Vinston Čerčil, Volt Dizni, Džon Lenon, Bil Gejts su samo neki od disleksičnih.