Search for content, post, videos

Hrono ishrana – šta je to ustvari?

hrono ishrana
hrono ishrana

hrono nacin ishrane

Hrono ishrana ili ishrana po satnici je princip patentiran od strane francuskog lekara dr Alana Delaboa. Koncept hrono ishrane se zasniva na lučenju insulina i kortizola. Naime, ovi enzimi pomažu varenje hrane, ali se ne luče u istoj količini tokom celog dana. Stoga je važno u određeno doba dana jesti određene namirnice koje mogu najbolje da se iskoriste.

Poznato je da hranom unosimo ugljene hidrate, proteine i masti.

Ugljeni hidrati se nalaze u žitaricama i šećerima.

Proteini mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Biljni proteini su u mahunarkama, a životinjski u mesu, jajima i mlečnim proizvodima.

Masti dobijamo iz mlečnih proizvoda i mesa.

Kada jedemo, povećava se nivo insuluna, a masti se skladište. Potrebna su i do 3 sata da prestane ovaj efekat i ćelije počnu oslobađanje masti. Zato je u hrono ishrani važno jesti na 4 do 6 sati. Takođe, veoma važno je znati da dok god se luči insulin – enzim koji razlaže masti nije aktivan. To je razlog zašto u hrono ishrani nema grickanja između obroka.

Postoje razni podprincipi ovog načina ishrane koji uključuju i fazu restrikcije. To je namenjeno osobama koje treba da skinu višak kilograma. Period restrikcije je čišćenje organizma od toksina upotrebom ograničenog broja namirnica. Posle završenog perioda čišćenja (koji je individualan) prelazi se na kompletnu i balansiranu ishranu koja uključuje sve namirnice. Postoji tzv. crna lista namirnica. One se nikad ne konzumiraju: mleko, margarin, biljni sir, belo brašno, beli šećer i soja.

Osnovna pravila vezana za hrono ishranu su sledeća:

1.Doručak – obavezan i obilan, jak i zasitan. Jede se sve tj. ugljeni hidrati (hleb), proteini (jaja, suhomesnati proizvodi) i masti (sir, pavlaka, kefir, kiselo mleko). Ovo je pogonsko gorivo i zato je dozvoljeno jesti sve.

2.Ručak – protein, pre svega. Zatim ugljeni hidrat i skrobno povrće. Meso, riba i jaja nikako se ne jedu sa ugljenim hidratima (hleb, pirinač, pasta) niti sa skrobnim povrćem (krompir). Najbolje bi bilo da dodatak uvek bude salata.

3.Užina – slatkiši, voće i orašasti plodovi. Užina se jede leti od 16h do 18h, a zimi od 17h do 19h.

4.Večera – protein, najbolji je iz ribe i morskih plodova. Ne konzumira se ugljeni hidrat, skrobno povrće niti masti. Salata je dozvoljena.