Vilhelm Rajh – Čuj, Mali čoveče, ne plaši se života!

0
101
Vilhelm Rajh - Čuj

Plašiš se života, Mali čoveče, na smrt ga se plašiš! I besno ga ubijaš, verujući da gradiš socijalizam ili državu, nacionalnu čast, ugovor o povećanju plate ili čast Božju.

Da li je glupost urođena sposobnost ili se stiče tokom života?

Jedno samo nećeš znati ili nećeš hteti da znaš: da svu svoju bedu sâm stvaraš. I to iz sata u sat, iz dana u dan, bez prestanka. A ta tvoja beda će ti toliko zamagliti vid da više nećeš razumeti svoju decu i nećeš shvatiti da im lomiš kičmu pre nego što su se odvažila i da se usprave. Krašćeš ljubav, biti pohlepan na novac i željan vlasti. Čak ćeš i  psa kupiti, kako bi i ti jednom bio gospodar. Vekovima ćeš, Mali čoveče, grešiti i lutati sve dok ti i tebi slični ne pomrete masovnom smrću opšte društvene bede. I sve dok užas tvoje egzistencije ne upali u tebi prvi slabašan zračak svetlosti da pogledaš u sebe. A onda ćeš, postepeno i oprezno pipajući oko sebe, naučiti da tražiš i nalaziš. Da shvataš, poštuješ i ceniš svog prijatelja, čoveka ljubavi, rada i znanja.

Shvatićeš, Mali čoveče, koliko je bolje lečiti nego ubijati, koliko je bolje imati sopstvenu nego nacionalnu svest i koliko je skromnost bolja od zapenušanih usta punih patriotskih parola…

Zovu te Mali čovek, običan čovek. Kažu, dolazi tvoje vreme, era Malog čoveka (The age of the Common man).
Ali, upamti. Nisi ti, Mali čoveče, taj koji to kaže, već oni. Potpredsednici velikih nacija, odabrane vođe radnika, preobraćeni sinovi građanskog staleža, državnici i filozofi. Oni ti nude budućnost, ali te ne pitaju za prošlost. A ti, Mali čoveče, ti si naslednik užasne prošlosti. Tvoje nasledstvo je užareni dijamant u ruci.

Vekovima ćeš, kažem ti, prolivati krv tamo gde treba zaštititi život. Verovaćeš da se sloboda stiče uz pomoć dželata. Uporno ćeš slediti hvalisavce, upijaćeš njihove laskave reči, bićeš slep i gluv. I uvek, ali uvek, ćeš se iznova obreti u glibu.

Znam, Mali čoveče, da ti je pri ruci dijagnoza ludila ako ti istina ne odgovara. A ti se osećaš kao homo normalis!

Svaki lekar, obućar, mehaničar ili vaspitač moraju da poznaju sopstvene nedostatke, ako hoće da rade svoj posao i zarađuju hleb. Ti si slobodan samo u jednom smislu: oslobođen si predavanja kako sâm da vodiš sopstveni zivot, očišćen od samokritike! Ti daješ vlastodršcima pravo da vladaju u ime Malog čoveka. A sâm si nem. Daješ zlonamernim nesposobnjakovićima više moći da te zastupaju. I prekasno otkrivaš da uvek i bez izuzetka bivaš prevaren.

Sigurno se pitaš i kada će tvoj život postati dobar i siguran, Mali čoveče! Odgovor će možda zvučati strano tvom biću: život će ti biti dobar i siguran tek kad ti bude značio više od sigurnosti, ljubav više od novca, sloboda više od partijskog mišljenja ili javnog mnjenja. Kad tvoja misao bude u skladu, a ne u protivrečju sa tvojim osećanjima, kad svoje talente na vreme otkriješ i svoje starenje na vreme shvatiš. Onda kada budeš živeo sa mislima velikih mudraca, a ne sa nedelima velikih ratnika i kada učitelje svoje dece budeš plaćao bolje nego političare, tek tad će ti život biti bolji. A do tada, jedina nada neka ti bude to što tvoji praunuci možda neće morati da uče istoriju.

Izvor: 6yka.com