Uprkos naučno proverljivoj i dokazanoj činjenici da se preporučena dnevna doza kalcijuma, kalijuma i proteina može dobiti iz voća i povrća, mlekarska industrija je potrošila milijarde dolara da potrošače ubedi u suprotno. Iako je mleko ukusan dodatak kafi i osnova za neke poslastice, kada je pasterizovano- vrlo je otrovno za ljude.
U stvari, većina lekara i istraživača veruju da mleko više šteti nego što donosi koristi ljudskom organizmu. To je zbog toga što, uprkos popularnom verovanju, nikada nije dokazano da konzumiranje mleka smanjuje rizik od preloma kostiju. Prema studiji koja je zasnovana na iskustvima medicinskih sestara sa ortopedije, konzumiranje mleka može povećati rizik od frakture i do 50%. Ova studija je podržana činjenicom da su zemlje gde je najnerazvijenija mlekarska industrija i potrošnja kalcijuma iz mleka i mlečnih proizvoda (Afrika i Azija), zemlje sa najnižom stopom obolelih od osteoporoze.
Obzirom da oko 3/4 ukupne svetske populacije nije u stanju da svari mleko i ostale mlečne proizvode, čini se da ova hrana i nije idealna za konzumiranje. Međutim, više od 92 % potrošača misli da je mleko idealno za optimalno zdravlje.
Pošto je čitava priča o štetnosti mleka i mlečnih proizvoda došla u zbunjujuću fazu, Vox (kompanija koja se bavi proizvodnjom uređaja za domaćinstvo) je nedavno napravio video koji ilustruje fasadu koju kreira mlekarska industrija.
Ako ste odrastali u uverenju da dete mora da pije mleko, jer će tako da bude “veliki i jak” kad poraste, niste jedini. Čitave generacije su dojene ovom pričom. Međutim, došlo je vreme da se veruje činjenicama, a ne pričama i slikama. Mleko ima svojstvo stvaranja sluzi u ljudskom telu te se zna da doprinosi razvoju alergija, čestim infekcijama ušiju (kod dece), dijabetesa tipa 1, anemije i opstipacije.
Nijedna životinja koja je odbijena od sisanja ne nastavlja da pije mleko.
Osetljivije životinje mogu i da uginu ukoliko piju mleko u odrasloj dobi. Glavna belančevina u kravljem mleku je kazein. Da bi ga ljudi svarili, potreban je enzim renin. Bebe luče dva puta manje renina od teladi. Ali, i ljudsko mleko ima dva puta manje kazeina od kravljeg. Odojčad imaju pomoć bakterije bacilus bifidus pri varenju, koja se nalazi u majčinom mleku. Međutim, čim prestanu da sisaju, bebe nemaju nikakvu pomoć u varenju kazeina iz kravljeg mleka.
Lučenje kazeina je podešeno prirodnim bioritmom kod krava. On se luči u manjoj ili većoj količini, u zavisnosti od potreba teleta. Kada krava prestane da doji tele i nastavi da proizvodi mleko samo zarad muže, nivo aminokiseline koja reguliše lučenje kazeina opada. Samim tim dolazimo do toga da je kravlje mleko, koje ne služi teletu kao hrana, preopterećeno kazeinom.
Za varenje biljne belančevine potrebno je 4 sata. Za varenje kazeina potrebno je 12 sati.
Ukoliko vam mlekarska industrija poruči da je mleko najbolji izvor kalcijuma, znajte da lažu. Iako majčino mleko ima dva puta manje kalcijuma od kravljeg, ljudsko telo je u stanju da apsorbuje samo 25% kalcijuma iz kravljeg mleka. Iz maminog mleka je iskoristljivost kalcijuma stoprocentna. Takođe, zeleno povrće, kao što su spanać, blitva, kelj, brokoli, kopriva imaju veći procenat iskorišćenog kalcijuma od jedne šolje mleka. Na listi poželjnih namirnica je i beli pasulj, smokve, bademi, pomorandža i grejpfrut. Na tržištu postoji mnogo alternativa mleku, ukoliko ga koristite za kafu ili kolače. To su bademovo, pirinčano, kokosovo, mleko indijskog oraha.
Došlo je krajnje vreme da mlekarska industrija prestane da iskorišćava prvenstveno krave (a potom i ostale životinje), zarad profita. O ljudima, nekom drugom prilikom.