Odvajanje od deteta kada dovoljno poraste da krene u vrtić. Svakakve misli vam se vrzmaju po glavi. U panici ste. Da li će brinuti o njoj/njemu dovoljno dobro? Da li će razumeti sve što vaše čedo izgovori? Zatraži?
A šta ako…
I tako, dobrodošli u roditeljski krug pakla! Vi ste najbolji roditelj svom detetu (apsolutna istina). A da li će i vaspitači znati to da budu? Ne, ne da budu pedagozi vašem i ostaloj deci iz grupe. Nego da im budu uvek pri ruci. Kao što vi to radite kod kuće. Da li će se uklopiti u društvo? Dvogodišnjaci su, inače, veoma izbirljivi po pitanju okruženja. Oni više vole da slušaju i gledaju koncert Beogradske filharmonije nego da provode vreme u krugu svojih vršnjaka. Psihologija kaže da je igra individualna do treće godine deteta. Tako da imamo i naučni podtekst da shvatimo sve. Zabava u pesku? Davno prevaziđena kategorija. A tek one kocke koje čekaju da budu složene…
Posebnu pažnju obraćate na pesme sa kojima dete dolazi kući. Ne možete tek tako dozvoliti da neka tamo obrazovna ustanova utiče na već razvijeni muzički ukus vašeg deteta! To sigurno može da unese nemir u vaše redove. Novi modni zahtevi vaše princeze se ne mogu odobriti dok se ne provere namere te male drugarice koja nosi majicu Elze…
A tek hrana… Vaše mezimče voli da viče dok jede, razbacuje hranu i lepi je po zidovima (nova slikarska tehnika). Ukoliko ga neko prekorno pogleda zbog toga može mu zauvek ubiti slikarsku nit. I tako, nestade Pikaso 21.-og veka…
Konflikti u vašem domu ne postoje, isto kao i nesuglasice. Kako li će odreagovati kada položi pravo na igračku kojom se neko već igra? Da li će razumeti suze u njegovim očima (pošto urlanje uvek znači samo jedno)? I još more pitanja kojima morimo sebe. Ali nema potrebe, deca su mali kameleoni koji se prilogađavaju datim situacijama. A situacije u koje ih dovodite su mahom normalne i prijatne.
